IZ PROŠLOSTI

Unutrašnji dijalog se isuviše brzo odvija da bi mogao da se prati i saopštava. Nađe se tek po nešto vredno da se sačuva. Zauvek biva izgubljeno more ideja, ustvari one nisu izgubljene, već kruže dalje kroz beskraj i čekaju svoj povoljan trenutak kada će uslovno rečeno oživeti. Kada ne znam. Ideje su naravno žive, imaju energiju i osobine koje odlikuju sve što mi smatramo da čine i nas same. Ideje su lična personifikacija, odraz u ogledalu koji je uvek u pokretu. Samo na trenutak možeš da uočiš obrise lika ideje koja te je uzročno-posledično posetila. Ostaje tajna za sve nas kako se sve to događa, ali u suštini to i nije bitno. Sama tehnika uslovno rečeno, predstavlja uobičajenu formu, proces u kojem delimično učestvujemo kao mediji.

Sve ono što sam saznao nikada nije konačno. Jedino je konačno i sigurno istinito da ništa nije konačno, sve što se zida rušiće se, sve što raste svenuće, podsetila bi me svest kada bih u svom neznanju zalutao u omeđene duhovne granice.

To saznanje donosi olakšanje ako se pravilno razume ali ne svakome. Vrlo je teško razumeti istinu da ništa nije konačno iako na prvi pogled izgleda vrlo jednistavno, nije tako .

Naša razmišljanja stvaraju određene slike u trenutku nastanka i to je granica spoljašnjeg utiska kojih se mi držimo u istoj ili sličnoj situaciji. U našoj memoriji se nalazi beskonačno mnogo stvorenih slika koje se aktiviraju spoljnim ili unutrašnjim delovanjem. Svaka od stvorenih slika razvija emociju i upućuje nas na određeno delovanje .

Naše delovanje uslovljeno je iskustvom, odnosno tačnije rečeno količinom slika kojima raspolažemo. Slike se stvaraju neprekidno ali se i troše i nestaju iz naše memorije, tako da je to stalni proces.

Slike su sastavni deo života, postojimo u slikama koje sami stvaramo kao umetnici življenja i opstanka, bojimo stvarnost rukama neveštog slikara i kao mozaik skupljamo čestice prostora i vremena .

Ako ikada i pomislimo da smo u svojim slikama postali neko i nešto puno se varamo jer smo odredili granicu i u sledećem trenutku nestajemo tako da je naše postojanje u realnim okvirima vremena i prostora beznačajno.

U odnosu na beskonačnost prostora i vremena stvara se u našim glavama mikro osečaj postojanja i veličine, kompleks nadasve najveći. Veoma je zanimljivo pronaći i odrediti koja sila pokreće beznačajne stvorove da gmižu u svom mikro svetu. Možda zato što se zaborave. Okolina ti pomaže da zaboraviš bit. Jedni drugima svesno pomažemo, i činimo sve da zaboravimo suštinu, u stvari samo smetamo. Možda i zbog toga što znaju da ograničenje ne mogu prevazići i ništa drugo ostalo nije već se pomiriti sa sudbinom i koristiti blagodeti gmizanja kao dar. Sve su mogućnosti otvorene jer svaka jedinka ima svoj razlog za i protiv.

Advertisements
Објављено под Некатегоризовано | Оставите коментар

ŠIFRA KARLOS

Nalog je glasio da izbriše sopstvenu prošlost. I niko neće moći da kaže ko si, odakle si, sa kim si živeo, ko te poznaje, gde si se rodio i naravno kako izgledaš.

To je zahtevao Don Huan Matus od Karlosa. Karlos je uspeo u tome. Apsolutna misterija, tako ga je opisao magazin Tajms. Za pisca koji je napisao petnaestak knjiga koje su prodate u 28 miliona primeraka, prevedene na 17 jezika, niko ni sada ne može da kaže gde se rodio, odakle je došao u SAD, da li je bio oženjen, kako je tačno izgledao. Pretpostavlja se da je, ne zna se kada, došao iz neke od država Južne Amerike, da je studirao antropologiju, da je kao student počeo da izučava život Jaki Indijanaca na severu Meksika, da je doktorirao antropologiju. I to je sve bez nekih materjalnih dokaza. Sada na internetu ima puno Karlosovih slika, ali niko vam sa sigurnošću ne može reći da je to zaista Karlos jer za vreme njegovog života nije bilo objavljenih slika.

Punih 20 godina je posvetio izučavanju antropologije plemena Jaki Indijanaca pod budnim okom svog učitelja Don Huana Matusa. Naučio je da vidi odvojenu stvarnost, paralelno postojanje, naučio kako da sakupi snagu i deluje protiv smrtnih neprijatelja, kako da sanja ono što želi i da to bude stvarnost, kako biti neko drugi i još puno toga. Karlos je posvetio život izučavanju misterija moćnih Tolteka, za koje su se i Asteci borili da dokažu da su njihovi potomci i pretočio u knjige filozofije neke druge dimenzije u koju možemo da verujemo ili da sumljamo da sel uopšte dogodila onako kako je Karlos opisuje. Neki kritičari su našli zamerke i da je to sve nastalo pod uticajem pejotla i tatula. Možda, ali nije toliko ni bitno jer je tako detaljno opisano da stvara uverljivu sliku doživljene odvojene stvarnosti.

I sama smrt je deo misterije, jer je javnost za isto saznala tek dva meseca kasnije kada je njegov kremirani prah već prenet tamo gde je i pripadao, prostranstvima Sonore, ukoliko nije uspeo da prođe pored Orla koji je čekao njegovu dušu pevajući napev:

„Već sam se predao moćima,što vladaju mojom sudbom i ne ovisim ni o čemu, pa se nemam od čega ni braniti, ne mislim ništa, pa ću videti, ne bojim se ničega, pa ću se setiti sebe, izdvojen i miran projuriću pored Orla i biti slobodan.“

Verovatno su mu ovo bile poslednje reči, kako je to najavio u knjigama. Misterija šifre Karlos je sačuvana za sva vremena i nikada nećemo saznati da li je imao dovoljno snage da bude slobodan. U slavu i u čast Karlosa Kastanede.

 

Објављено под Некатегоризовано | 4 коментара

PITAJ KNJIGU

Da li želiš odgovor na pitanja koja su bitna u tvom životu. Ništa lakše pitaj knjigu. Kako. Vrlo jednostavno, kao i pre tri hiljade godina. Smisli pitanje, a obično ono je već u tebi, tišti te nedoumica, sumlja šta će se dogoditi, budi čistih osećanja smireno u sebi ponovi pitanje. Otvori knjigu i pročitaj odgovor. Biće sigurno tačan, nema sumlje, budi spreman da saznaš istinu. Da li si siguran da to zelis.

„Knjiga promena ili Ji đing je nastala pre tri hiljade godina i nije samo jedna od najstarijih knjiga koje su ikada napisane već predstavlja i opažanje sveta koje se znatno razlikuje od svih drugih sistema mišljenja jer se ne zasniva na verskom učenju, božanskom otkrovenju ili plemenskom zakonu već na posmatranju prirode, života, međusobnog delovanja univerzalnih zakona i ponašanja ljudi, slobodne volje i sudbine“.

Samo poreklo knjige je manje poznato, misli se da je delo sabrana mudrost mnogih generacija i koristila je kao priručnik za proricanje budućnosti. Sama sadržina je takva da je za nju Konfučije rekao da kada bi živeo još pedeset godina sve to vreme bi posvetio izučavanju Ji đinga.

Ako želiš odgovor moraš malo da se potrudiš, nije baš tako jednostavno, kako sam prvo napisao ali vredi truda, dobićeš odgovor koji je sigurno tačan. Veruj u to.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите коментар

Točak rađanja

Čuo sam jednu priču. Kažu da je priča stara, puno stara, ne zna se tačno vreme kada je nastala. Mesto događaja je takođe nepoznato, može samo da se nasluti.

Priča je zanimljiva zato što je tako daleko od naših saznanja, od naše svakodnevice koja nas okupira, razmišljanja kojima smo obuzeti  pa i od naših snova.

Elem, nekada davno zajedno su živeli bogovi i ljudi. Ljudi su bili ovakvi slični, neki bogati, neki siromašni, neki pametni, neki ne toliko, neki zlobni i zli, drugi dobri i milosrdni, kao i sada. Bogovi su bili uzvišeni u tom smislu što su posedovali znanje koje obični ljudi nisu imali. To znanje su koristili kao sposobnost da po neki put zadive ljude. Mogli su u trenutku da pređu veliku razdaljinu, da vide budućnost, da ožive ne živo. Mogli su i da kazne ljude požarima, poplavama i sličnim mukama, ali ako bi neko od ljudi stradao smatralo se grehom koji su morali da okaju, ni svi bogovi nisu bili isti.

Naravno da su i ljudi želeli da imaju to znanje i te sposobnosti koje su, kako se ljudima činilo, dale moć bogovima. Da bi umilostivili bogove i dobili znanje nudili su darove i sve što su imali, ali nije bilo tako jednostavno postati miljenik bogova. Morale su kockice da se slože. Učenici su živeli sa bogovima i kroz razna učenja sticali znanja. Kada bi ovladali nekim pojedinim znanjem bogovi bi im dozvolili da to znanje dalje prenose sada svojim učenicima. Ono što je interesantno je jedno učenje koje je imalo veliki značaj i davalo se samo retkim učenicima koje su bogovi naslutili i videli da će doći a bili su nadareni u učenju i zbog toga posebno cenjeni od drugih učenika i miljenici bogova. To je učenje izlaska iz točka rađanja. Nepotrebno je da se objašnjava jer je samo po sebi jasno iz naziva.

Koliko je to daleko od naših saznanja, od naše svakodnevice koja nas okupira, razmišljanja kojima smo obuzeti  pa i od naših snova.

Ono najvažnije umalo da zaboravim da Vam kažem na kraju, priča je istinita a zapisana je po rečima Milarepe, njegovu slavu i čast.

„Povest o Milarepi, najvećem joginu i najvećem svecu Tibeta – povest o njegovom grehu, pokajanju, iskupljenju i vaznesenju. Čuveni Bela Hamvaš, u svojoj knjizi „Sto knjiga” (Tardis, Beograd), za Milarepu kaže: „Milarepa je bio pesnik, svetac, mistik, asketa, učitelj. Četrdeset godina je živeo u Himalajima na koprivi, ali je stekao takvo znanje da bi se, kad bi prozborio, utišali i bogovi na nebesima i slušali šta on govori. Iz Milarepinog životopisa saznajemo da izazvati vetar koji pustoši, ubiti čoveka u daljini, hodati po vazduhu ‒ predstavlja majstoriju koja se relativno lako može naučiti. Ono što je teško, sasvim je nešto drugo: živeti čistim i svetim životom. I cilj nije magija, nego čist život. Zato je Milarepa moderan: njegova knjiga je pisana za otrežnjenje čoveka koji je zabasao u današnju magiju.”

 

Објављено под Некатегоризовано | Оставите коментар

Meditacija i kreativnost

Maštarium

Šta mislite o meditaciji?

Po meni meditacija nije ništa drugo do otvaranje prema sebi. Vreme kad ste u potpunom miru i skladu sa sobom, kad isključite svoj brbljivi mozak, koji najčešće ničemu ne služi sem da vas ograniči, uplaši ili čak zamori. Čast izuzecima.

Na Wikipediji kao definicija stoji: Meditacija (prema latinskom meditatio, razmišljanje, udubljivanje, usredotočenje) je duhovna vežba u kojoj meditant svoju pažnju usmerava prema određenom misaonom sadržaju. Meditacija je izvorno proizašla iz istočne mudrosti, i imala je izričito duhovno značenje. U današnje vrieme meditacija se sve više predstavlja i koristi kao sredstvo s ciljem odmora i opuštanja.“

kreativnost meditacija improvizacija

Vrlo je jednostavno, dovoljno je da se samo prepustite svom nesvesnom, svojoj inspiraciji, intuiciji, svojem Višem Ja. Pratite svoj tok, svoj dah, radoznalo i sa punim poverenjem gledajte gde će vas odvesti ovog puta. Potpuno fokusirani i u isto vreme mirni. „Pa to nije nimalo lako!“ – znam, i zato je…

View original post 473 more words

Објављено под Некатегоризовано | Оставите коментар

ADAM

Predanje kaže da je nekada davno, pre nego što je vreme i počelo da teče, a dani da se broje i pamte po nečemu ili nekome, živeo a možda i još živi pastir Avram sa svojim stadom. Živeo je teško i mukotrpno kao i svaki mučenik. Svakog jutra bi krenuo za svojim stadom prema sočnim pašnjacima u planinu, majka zemlja ispod a beskrajno nebo iznad. Kameni tvrdi put je vijugao i peo se prema nebu, prema sočnim pašnjacima. Ne postoji ništa što bi moglo da utiče da se bilo šta promeni. Put je jedan i poznat, svaki kamen, svaki busen trave je na istom mestu od vajkada. Avramovo stado je mirno išlo i paslo. Uvek je zeleni pašnjak bio ispred, a Avram iza stada, tako je Bog hteo.

Put je beskonačan, Avram je to znao i uvek bi zato našao pogodno mesto da stane i osmatra, beskraj je daleko a stado treba da se odmori , napoji i napase. Osmatrao je vrlo pažljivo put za sobom i pred sobom i saznao mnoge tajne i istine. Avram je potpuno i celovito spoznao i tajnu života, najveću tajnu od svih tajni pod nebeskim svodom. Jedine istine o tajni života koju niko nemože da opovrgne. Avram je znao da je tako, i da tako mora biti, sve je i suviše jednostavno i bilo je jednostavno i istinito kada je nastalo sve, kao i pre toga, kao i posle svega. Kontinuitet uvek postoji. Redosled događanja hronološki predstavlja uzročno posledičnu vezu u nizu. Avramov pogled je bio usmeren prema nebu, prema svetlosti i prema suštini .Mi smo dva odvojena sveta a predstavljamo jednu celinu, beskonačno i konačno, nebo i zemlja.

Avram je jedini postojao na ovome svetu, i drugoga nikog nije bilo da mu protivureči, bio je u pravu za sve što je pomislio, uradio ili propustio da uradi, tako je bilo tada, a tako je ostalo do današnjeg dana.

Jednoga dana, koji je bio pre svih a posle svega, Avram zatvori oči i odluči da stvori istinu. Kopao je dugo i strpljivo, gradio predano i pažljivo, najveću tajnu koju je iko ikada video i koju će ikada iko naslutiti i slepo gradio istinu.Kada je završio, nikada je nije video niti poželeo da je vidi.

Avram nije imao više razloga da provede ni jedan jedini trenutak, pogledao je u stado,uzeo svoj štap i sa vrha krenuo ka nama nepoznatom, svojoj istini i svom putu.

Predanje kaže da se dugo video na horizontu kako polako odlazi, prema sočnim pašnjacima, među oblake, a da je stado uz veseli laporac zamicalo za njim.

Predanje takođe kaže da se nakon toga kiša znanja sa neba slila i da je posle svega, nastalo sve. Tako je On hteo.

Објављено под Некатегоризовано | Оставите коментар

KOLIKO SMO VELIKI

Da se izmerimo i utvrdimo svoju veličinu. Da li smo spremni za konačnu istinu. Neverica, sumlja da se to tako jednostavno može utvrditi. Strah od istine. Da li postoji istina o tvojoj veličini, da li je osećaš, vidiš, prepoznaješ. Da li je drugi osećaju, vide, prepoznaju. Da li sve to vidiš u drugima. Kakva je interakcija veličina. Da li se plašiš snage tuđe veličine, osećaš li zavist i strah. Da li se plaše tvoje veličine, osećaš li njihovu zavist i strah. Ima li veličinu nešto što se kreće od do. Da li je ta veličina bedna. „Osećati se bednim znači biti bedan ali uviđati svoju bedu znači biti veliki“.

Ličimo li na nekoga ko je bačen na pusto ostrvo, ne znajući pri tome ni kako ni zašto je tu došao. Veličina toja je u saznanju što znaš da si ništa i to prihvataš i razumeš. Imaš li drugi izbor osim svoje veličine jer je tvoja veličina i bit u tvojoj misli koja nema granice. Možeš da obuhvatiš i vasionu koja te guta kao tačku, mogao si i da ne postojiš jer se tvoje Ja sastoji u tvojoj misli. U slavu i u čast Paskala.

Објављено под Некатегоризовано | 1 коментар