SAVEZNIK

Da li imaš saveznika? Da li očekuješ nekoga da ti pomogne u teškoj situaciji, imaš li kome da se obratiš? Izazova je puno svakoga dana, potreban je saveznik i za najobičnije stvari koje mogu da se iskomplikuju do beskonačnosti, kao da ti nešto ne da to učiniš. Onda je bolje odustati, ne budi uporan po svaku cenu, poslušaj signale okoline. Saveznik ti može pomoći, budi siguran ali ne i u situacijama koje ti nisu dozvoljene da učiniš ili kojim činjenjem ćeš sebi da naneseš štetu, ne mora da to bude ovog trenutka, ali u budućnosti svakako. Potraži pomoć saveznika, ako su izazovi veći od tvojih mogućnosti. Nije strašno ni pasti, nema onoga ko nije pao, ono što je bitan uspeh u životu je posle toga ustati i krenuti dalje, svaki neuspeh nas uči, za onoga ko razume.

Saveznik je uvek uz nas da nas pokrene, da svaki izazov lakše prevaziđemo, da odluke koje smo doneli ostvarimo. Svako od nas ima svoje saveznike, budi siguran u to. Ako brzo trčiš kroz život i sapleteš se, stani razmisli, shvati kao opomenu, da li ti je to baš jako potrebno i bitno. Život ti ne daje sve, ali daje ono što ti je potrebno, budi siguran u to.

Otkriću vam tajnu jednog saveznika koga svi imamo. Saveznika koji vas stalno prati, saveznika koji motri na svaki vaš korak, saveznika kome uvek možeš da se obratiš. Kada osećate da je sve krenulo naopako, pitajte za savet svog jedino sigurnog saveznika, svoju smrt. Ona će ti reći da ništa nije važno osim njenog dodira“ Još vas nisam dodirnula“. I biće u pravu. Sve ostalo postaje besmisleno, kreni dalje, veruj svom savezniku.

Објављено под Knjige | 1 коментар

SKEPTIK

Sa Čuangom i Huanom 23.06.2020.g.

O skeptičnosti prema dometima ljudske spoznaje.

Ljudski život je ograničen a količina znanja neograničena. Koristeći ograničeno radi sticanja neograničenog je odraz gluposti.

O skeptičnosti prema zakonima i moralu.

Postoji priča o dve ptice, jedna leti hiljadama kilometara a druga jedva sa drveta na drvo, ipak su obe srećne čineći ono što mogu. Ne postoji jednoobraznost prirode stvari i nametanje jednoobraznosti može doneti samo patnju. Ljudi putem zakona, morala i institucija pokušavaju da uspostave jednoobraznost i ukinu prirodne razlike.

O skeptičnosti realnosti života.

Dok sanjate ne znate da je to san, tako i nakon života shvatamo da je to bio veliki san. Samo neuki umišljaju da su kraljevi ili čobani, u stvarnosti to je samo san. Šta više i sama činjenica da vam ja to govorim da sanjate , sama za sebe je san.

O skeptičnosti ličnosti.

Od kada vas ljudi upoznaju vi ste nešto što se uzima zdravo za gotovo i od tog trenutka pa nadalje ne možete da raskinete vezu njihovih misli o vašoj ličnosti. Vaša nevolja je što morate da objašnjavate sve svakome i tada počinjete, hteli to ili ne da lažete da bi ste mogli dalje da živite.

Објављено под Knjige | 6 коментара

PRAČOVEK

Pračovek nije poznat ali postoji. Pračoveka niko ne zna ali uvek je prisutan. Pračovek budno motri na čoveka.

Nalazi se svuda ali i nigde. Može da bude kao stvar ili kao miris, kao vetar ili kao čovek. Sreo si ga puno puta a poznao nisi. Čuo si ga puno puta a čuo nisi. Sanjaš ga stalno ali ne možeš da ga vidiš jer nije čovek, nije stvar, nije miris, nije vetar. Možda sve to zajedno ali posebno.

Pračovek ne spava, pračovek ne jede, pračovek deluje u tebi, energija i mirovanje, sigurnost i znanje. Donosi osmeh na lice, tera suze na oči.

Pračovek ne sanja, on živi tvoj život. Pračoveku ne možeš pobeći jer je on u tebi. Pračoveka ne možeš stići jer je on u tebi. Pračoveka možeš pronaći uvek kada poželiš, on je tu kao stvar, kao miris, kao vetar, kao čovek. Saslušaj šta će ti reći, uvek pažljivo da razumeš, jer pračovek ne priča jednu priču dva puta.

Објављено под Knjige | 2 коментара

REMAKE POSLEDNJA ŠANSA

Sve vreme pokušavam da razbijem okove i otvorim nebo da bih video svetlost, dok inkvizicija nestrpljivo čeka da na svoja zarđala trozubca nabode posrnule anđele i baci ih nazad pod noge kaljave ali više nego sigurne realnosti, naravno uz podsmehe šljama koji nije imao hrabrosti ni da pogled podigne prema svetlosti neba.

Da li je potrebno sve vreme ovoga sveta žrtvovati za možda zeleni grozd, koji je pored svega još i vrlo visoko. Da li imamo neku drugu šansu. Praviti se da šansu ne primećuješ ne znači da ona ne postoji. Put uvek postoji, kao mogućnost realizovanja detalja u svim svojim varijantama. Detalji se uklapaju kao mozaik koji polako stvaraš iz trenutka u trenutak, iz minuta u minut, iz dana u dan, uvek istim tempom, mada se poneki put čini da nije tako, ali to se samo čini i to je opsena. Kockice mozaika neumitno se nadograđuju voljom u sliku koju nikada, ili skoro nikada ne možeš videti realno, ali ona postoji, jer si sve kockice mozaika lično odredio kao svoj put, kao korišćenje svoje šanse da načiniš sliku. Zreli grozd je uvek visoko, dovoljno da odustaneš ili dovoljno da kockice mozaika filigranski složiš?

Igra uzroka i posledice je uvek ta relevantna premisa koja stvara šansu za pravovremeno delovanje. Ovde ljudi umiru i pre nego što postanu, stvarno vrlo zanimljivo, postanu bivši, onako samo kao čaure, omot bez sadržine i duše. Postanu senke koje hodaju i prolaze kroz druge senke bez tragova za sobom i puta pred sobom. Da li je moguće da se jedinka svesno začauri provodeći život u hibernaciji osnovnih potreba za promenama. Moguće je, nedvosmisleno nam ukazuje praksa. Osnovni razlog je strah. Mnogo je lakše ići linijom manjeg otpora, makar ta linija bila i majušni krug, nego napraviti jedan korak van kruga gde nas čekaju strašne nemani nepoznatog. Ovo je samo jedan pokušaj da načiniš korak van kruga.

Ne brini se neće ti se dogoditi ništa loše jer svesno deluješ na putu koji je osvetljen energijom unutrašnje snage bića. Svesno delovanje podrazumeva ono delovanje koje je neophodno za postizanje svrhe. Svrha se pravilno određuje svesnim delovanjem volje kao unutrašnje snage.

Načini korak van kruga i ostvari svoju ličnu legendu.

Објављено под Knjige | 8 коментара

REMAKE POSLEDNJI DAN IZ PROŠLOSTI III

Poslednji dan svog života sam detaljno znao. To je došlo samo od sebe, kao što se same od sebe dešavaju prirodne pojave, kao realnost za koju u trenutku shvatiš i razumeš da je jednostavno tako i nikako drugačije ne može biti. Tako se ulila u mene već osmišljena realnost poslednjeg dana. Ne znam gde je ona osmišljena i kako je nastala, niti znam ko je osmislio, ali sigurno znam da je morala biti osmišljena i to baš na način kako je meni predstavljeno u jednom jedinom trenutku. Fantastična predstava u svim svojim elementima bila je savršenstvo u najrealnijem prikazu. Istog trenutka sam znao, bio uveren i ubeđen, da je to istina. Kasnije kada sam analizirao svoj već osmišljeni poslednji dan razmišljajući o detaljima shvatio sam da za takvu predstavu nije vremenski potreban tako dug period kao što je dan, već je to više bilo figurativno. Sve je trebalo da se dogodi za dosta kraći vremenski poriod. Vrlo je teško odrediti koliko će trajati nešto tako imaginarno, možda koji trenutak , možda i duže, ipak je to samo moj, uslovno rečeno, poslednji dan u životu. Vremensko određenje trajanja poslednjeg dana uopšte nije bitno jer nikom neću moći da ga ispričam i niko neće moći da ga vidi, ali budite sigurni svako će saznati koliko će trajati njegov poslednji dan, ako ga to uopšte bude u tom trenutku interesovalo. Bitna je sadržina poslednjeg dana, ono što ćeš doživeti, šta ćeš videti i osetiti, to je bitno. Možda najbitnije od svega što si ikada video i doživeo. Pomisao o poslednjem danu došla je sama, iznenada i potpuno neočekivano, kao kakav lahor ali izuzetno jasno, precizno određeno u svim svojim elementima prostora i vremena. Kao kada u tenutku prepoznaš istinu. Pomisao na poslednji dan je nešto fantastično, finale u erupciji energije kada si tako blizu a tako daleko od svega što si predstavljao, voleo ili mrzeo. Sažaljenje i olakšanje u samilosti pred svojim likom. Da li si ga voleo, više nemaš razloga da sažaljevaš sebe, što si najviše i voleo da činiš dok si čekao da ja dođem i pokupim te kao vetar opali list, rekla bi Smrt. Gotovo je, ili tek počinje što se od dna svoje duše nadaš jer bi svakako voleo svoju drugu šansu da iskoristi, misleći da će biti pametniji, uspešniji. Šansa uvek postoji , jedino je pitanje da li će se ukazati. Večno pitanje na koje ćeš dobiti odgovor prvi, jedini i posledni put .

Kažeš prekasno, ali kakav bi ti bio i kako bi postupao da znaš za sigurnu i  izvesnu drugu i svaku dalju priliku koja će ti se kao poklon sa neba ukazati, kao nagrada ili možda kazna, razmisli. Zato je za tebe bitno ono što je izvesno da će se dogoditi, a to je tvoj poslednji dan koji te uporno čeka na kraju puta.

Tvoj poslednji dan je nastao pre početka svega, ili na kraju svega. Iako je nastao davno kada je nastalo i Vreme poslednji dan je ostao jedinstveno nepromenjen jer nisi mogao da utičeš na njega, ostao je van domašaja tvojih dugih kandži.

A samo da si mogao da ga se dočepaš, znao bi ti kako da upriličiš sebi sve one propuštene i neostvarene iskre što su tinjale kao da su na nebu, a bile su duboko u tebi isto tako daleko. Eh, samo da ti je sada pamet ova.

Tvoj poslednji dan je nastao davno kada je nastao i Prostor koji se oko tebe i mnogo pre tebe menjao u vremenu nebrojeno puta evoluirajući neprestano od postanka do nestanka pa opet ispočetka u beskrajnom nizu koji moraš razumeti .

Објављено под Knjige | 11 коментара

BUDI RATNIK

„Biti ratnik nije samo prosta želja. To je beskrajna borba dok ne kucne zadnji čas.“

Niko ne postaje ratnik rođenjem. Život čini ratnika, nastaje od prilike, od šanse, od izazova. Ratnik nikada ne odustaje jer zna taktiku.

Ratnik ima kontrolu tako što ništa ne kontroliše, zvuči nelogično ali je tako. Ratnik čeka svoju priliku, čeka izazov, zna da dolazi, čeka spreman. Ratnik zna da će prevazići izazov, ima poverenje u svoje mogućnosti, siguran je u to jer je ratnik.

Ako ratnik padne, to je samo trenutak, budi siguran da je već ustao i krenuo tragom izazova, ratnik ne odustaje. Smrt prati ratnika, kao i sve nas, ali se ratnik ne obazire na neprijatelja koga ne može pobediti. Ratnik zato skuplja snagu i smrt je na bezbednoj distanci, ali i dalje vreba i nada se da će ratnik izgubiti i snagu i moć. To je borba Titana. Ratnik prolazi pored izazova i ne gledajući ga prevazilazi.

Moć ratnika može biti i osmeh ili dodir ili reč ili pogled. Naročito pogled koji vidi , prepoznaje, razotkriva tajne, vidi kroz slojeve neistina, vidi suštinu. Ratnika ne možeš prevariti jer on vidi dok ostali gledaju.

Ratnik se nikada ne zadržava u zoni konfora, ratnik menja pozicije, prati promene. Čini se da ratnik ništa ne deluje a sve postiže, ima moć da ga sluša cela vasiona jer su u suštini jedno. To je tajna ratnikove moći i snage.

Prepoznaj ratnika u sebi.

Објављено под Knjige | 4 коментара

MRAK

Izvirao je hladan odasvud, prvo neprimetno, kao senka, onda je probio prozor, pojeo vreme, ispunio vid. I srce je polako svenulo prazno od svetla, bez života u životu. Seti se svega što je svetlost dala, iskočiše ko na lastišu pajaci i strašila što vršljaju ko mahniti, o Bože kakvih stvorova ima, pomisli ostatkom čiste neukaljane mrakom svesti, te mu osmeh zaigra setno u poslednjem trenu. Kad Mrak zauzda poslednji živi neuron, iskočiše ko na lastišu pajaci i strašila da vršljaju ko mahniti. Benave se i nasrću, poskakuju i kao padaju pa lete i keze se, o Bože kakvih stvorova u Mraku ima, pomisli čiste neukaljane svetlom svesti te mu osmeh zaigra setno.

Објављено под Knjige | Оставите коментар

KALUP

Ako je sve moguće , gde je granica naše realnosti?

Da li granicu naše realnosti određujemo sami?

Da li granica realnih mogućnosti postoji?

Da li postoji realnost van naših poimanja?

Da ili smo sami odredili svoje okvire?

Da li smo ih uopšte mi odredili?

Da li su okviri univerzalni i postoje od kada postoji i čovek?

Da li zaslugom dobijamo ili biramo kalup svojim rođenjem?

Da li se rađamo bez svoje volje u ljudskom kalupu ograničenih mogućnosti?

Da li umiremo bez svoje volje u ljudskom kalupu istrošenih mogućnosti?

Da li vidimo ljudski kalup?

Da li onaj ko vidi ljudski kalup ima mogućnost da manipuliše?

Da li su kalupi nematerjalni oblici koji se pune energijom na rođenju i odbacuju na samrti?

Da li postoji konačan ukupan broj kalupa?

Ukoliko znate odgovor nemojte nikome da pričate.

.

Објављено под Knjige | Оставите коментар

PRIČE ZA LAKU NOĆ

pexels-photo-1450353

Volim da se bavim akvaristikom, znate ono, ribice akvarijum, zelena trava. Puno može da se nauči. Želja mi je oduvek bila da nabavim tek rođenu ajkulu i da je čuvam sa ostalim ribicama. Konačno mi je to uspelo pre nekoliko godina. Nabavio sam malu, malu, tek rođenu ajkulu i ubacio je u akvarijum sa ostalim ribicama. Hranio sam ih redovno i uživao posmatrajući. I tako je prošlo nekoliko godina. Ajkula je odrasla ali svojom veličinom nije bila veća od ostalih ribica u akvarijumu. Tako sam naučio da nikada ne možemo da prerastemo svoje okruženje dok ne promenimo sredinu.

Ceo svoj život sam voleo životinje, hranio pse i mačke lutalice, pravio gnezda za ptice i pomagao tim slatkim stvorenjima. Svako popodne sam provodio u zoološkom vrtu posmatrajući ta divna stvorenja. Jednog dana pokušavajući da dobacim malo hrane lavu upao sam u kavez. Dok mi je polako prilazio stajao sam mirne savesti i pričao sva dobra dela koja sam učinio prema životinjama i da sam vegetarijanac. Kralj životinja me je pojeo. Tako sam naučio da ne očekujem da svet bude fer prema meni ako sam ja fer prema svetu.

Sedeo sam u parku na klupi i posmatrao drvo. Tada jedan list otpade uz blago njihanje na zemlju. Počeo sam da razmišljam da li ga je drvo odbacilo, i zašto kada je još nije jesen. Počeo sam da razmišljam da ga vetar nije nasilno otkinuo, i zašto to da se dogodi baš njemu. Počeo sam da razmišljam da li je odlučio da se otkači od drveta jer mu više nije bilo do života. Video sam da i pored svog razmišljanja ne mogu da dođem do rešenja. Ustao sam i otišao. Tako sam naučio da se u životu odvija mnogo nesporazuma, na nama je da to rešimo i živimo sa tim ili da to jednostavno ostavimo.

Od tačke A do tačke B putovao sam autobusom. Što sam duže putovao bilo je sve gore, neudobno sedište, zagušljivo, tesno.  Posmatrao sam kroz prozor divni park pored puta. Izašao sam iz autobusa na prvoj sledećoj stanici i uživao u predivnom parku na suncu celog dana. Tako sam naučio da ako ne uživate u vožnji izađite iz autobusa, život je pekratak da bi se trošio radeći stvari u kojima ne uživate.

I zapamtite, rođeni ste da živite, a ne živite zato što ste rođeni. 

Hvala Manish Malu na ideji za ovaj post.

Објављено под Knjige | 3 коментара

Thenks…

Објављено под Knjige | 14 коментара

ČAROBNJAK

преузимање

Ispričaću vam legendu o čarobnjaku. Sami procenite da li je sve izmišljeno ili se stvarno dogodilo, kažu da jeste.

Rođen je na selu u bogatoj porodici, ali na njegovu nesreću, roditelji su mu umrli vrlo mladi. Ostao je sa sestrom na imanju koje su preuzeli rođaci. Rođaci se nisu lepo ophodili prema njima, činili su sve samo da odu sa imanja kako bi sva imovina ostala njima. Deca su morala naporno da rade da bi zaradili bedan obrok. Nisu mogli dugo da izdrže i jednog dana su otišli. Sestra da radi na tuđim imanjima i isprosi nešto za hranu, a on je jednostavno nestao.

Dvadeset godina kasnije se vratio. Tog dana, kada su ga u selu videli, bila je velika oluja, kiša je prekrila polja vodom, a gromovi su cepali nebo. Jedan je pogodio kuću u kojoj su živeli njegovi rođaci. Oni nisu stradali, ali neki od njihovih radnika jesu. Od usta do usta pronela se priča o njegovom povratku i gromu koji je pogodio kuću njegovih rođaka. Sve se povezalo u priču koja se šapuće.

Na obližnjem brdu iznad sela bila je napuštena koliba gde se nastanio. U stvari on i nije imao ništa od predmeta koje je doneo, jednostavno je došao. Sestra koja je još uvek radila po tuđim imanjima i tako živela, donosila mu je nešto od hrane da podele. Sve vreme provodio je u meditaciji. Sluteći šta je učinio sa kućom njegovih rođaka, koja je izgorela, neki seljani su mu iz straha donosili hranu, da bi umirili svoju savest jer su znali koliko su bili zli prema deci koja su ostala bez roditelja. Jedne sušne godine kada ni za sebe nisu imali, ni njemu nisu ništa davali, legenda kaže da su ga seljani viđali u šumi skroz zelene kože jer je samo koprivu jeo.

Vremenom su se seljani oslobodili straha pa su dolazili njemu po savet. Tako je neki siromašni meštanin pitao kako da preživi jer hrane nije imao za mnogobrojnu porodicu. Čarobnjak mu odgovori da nabavi psa i da ga čuva i hrani. Malo iznenađen odgovorom sišao je sa brda, nabavio psa i postupio kako mu je rečeno. Postalo je još gore, pored mnogobrojne porodice sada je i psa morao da hrani. Neko vreme je izdržao a kada video da se ništa bolje ne događa, opet je krenuo uz brdo kod čarobnjaka. Ovaj mu reče da sada nabavi i mačku i nju hrani, zajedno sa psom. Seljanin nije smeo ništa da protivreči, verujući čarobnjaku nabavi i mačku i poče da je hrani i čuva. Potraja to neko vreme. Kada vide da se ništa bolje ne događa, opet krenu uz brdo. Čarobnjak ga dočeka nasmejan i reče mu da sada otera i psa i mačku i da će mu biti sigurno bolje. Bio je u pravu, malo ironično pomisli seljanin.

Priča se da je jedanput lovac sa psom jurio po šumi jelena, i kada se izgubiše iz vidokruga krenu po njihovom tragu. Pronašao ih je i iznenađen zanemeo. Ležali su pitomo pored čarobnjaka i umiljavali se. Lovci su takođe pričali da su ga čas videli na jednom čas na drugom brdu, i verovalo se da može za kratko vreme da pređe velika rastojanja, možda i da bude na dva različita mesta istovremeno, ko bi znao.

Legenda kaže da su seljani imali sve veće poverenje u čarobnjaka jer ih je učio i podučavao životnim mudrostima. Njegovi saveti su pomogli seljanima da bolje žive. Tako da su i decu davali na učenje. U jednoj grupi beše i lepa devojka koja posle izvesnog vremena provedenog u učenju zatrudne i optuži čarobnjaka da je on otac deteta. Seljani su bili ljuti jer čarobnjak nije ništa odgovorio na optužbe i devojka nedugo posle porođaja mu donese muško lepo dete. Čarobnjak prihati dete u radosti i odgajao ga je i čuvao više godina. Jednog dana majka deteta nije mogla da izdrži više te reče da čarobnjak nije otac njenog deteta te ode i uze dete. Čarobnjak ni tada ništa nije rekao.

Vremenom je stekao puno sledbenika i učenika koji su ga na onaj svet ispratili sa puno tuge i poštovanja kao jednog od Bogova. Pre fizičkog rastanka ga pitaše da li hoće da ga sahrane u zemlju ili kao što je bio obučaj da ostave telo na steni u planini. Odgovorio im je ako ga sahrane u zemlju njegovo telo poješće crvi, ako ga ostave na steni, njegovo telo poješće ptice, kojim pravom me dajete jednima a oduzimate drugima.

Postani čarobnjak.

Објављено под Knjige | 8 коментара

ANALIZA

pexels-photo-1006293

Analiza je proces rastvaranja na krajnje ili jednostavnije delove, urođena osobina od vitalnog značaja za održanje života. Analizirali smo, a da toga nismo ni bili svesni, glas majke još dok nas je u stomaku nosila. Analizirali smo izraze lica i poglede roditelja još dok nismo znali ni razumeli šta pričaju. Analizirali smo poglede, dugo razmišljali šta znače. Najviše smo analizirali ono čime smo najviše okruženi. Analiziramo reči, izgovorene i one koje nisu, a nekada više znače. Svako izgovoreno slovo povezujemo sa glasom i stvaramo sliku kojoj dodajemo boje i tako nastaje utisak. Lažni ili pravi, ko bi to znao, nije ni bitno, bitno je da smo stvorili taj utisak koji je za nas istina u tom trenutku. Ono što je sledeće, a vrlo je bitno, je spremnost razumevanja da taj utisak koji smo stvorili u tom trenutku kao istinu za nas, već sutra, ili još pre ili posle toga, nekada, bude neistina. Ono što je bitno je da razumeš da postoje promene svakog trenutka u svakom trenutku i da to shvatiš kao neminovnost.

Još pri zidanju kuće mora da ti bude jasno da će se ona jednog dana rušiti. Utisci na osnovu kojih formiraš mišljenje su fluidi koji postaju i nestaju u nama i kruže kroz prostor i vreme, dobijaju različite oblike i snagu, pa nestanu, odu u ništavilo, da bi otuda izronili kao vulkan ljubavi. Sve je to normalno i mora da se razume jer život podleže zakonima promena. Odnosno bolje i tačnije rečeno zakoni promena vladaju nama, možemo da bacamo kockice ali neko drugi odlučuje kako će pasti. Možda je to utisak istine o nemoći tog trenutka, ako tako pomisliš. Ali ako pomisliš da sudbina meša karte, što bi rekao Šekspir, a da mi igramo, predstavlja utisak istine o moći tog trenutka.

P.S. Da li je neki „prorok“ predvideo pandemiju virusa 2020.g. Mislim da nije. Da li možete da mi kažete zašto?

Објављено под Knjige | 15 коментара

NOŽ

pexels-photo-168804

Dugo sam išao niz reku. Staza stopu široka vodila me je obalom kroz rastinje, usekla se u obalu kao ožiljak, negde još krvari kroz kamenje. Ne brinem, reka je tu, vratiću se uz reku, vodi me staza, a reka moćna, svetluca, ima hiljadu života u sebi, teče kroz telo, nosi sa sobom, odvlači zlo, osećam kako vuče, čupa iz korena. Verovao sam stazi koja me je vodila i kada se udaljila od reke, nastavio sam dalje ali reku nisam više video. Konačno mi je bilo jasno da sam se izgubio, prođe mi kroz glavu šta sam ja u odnosu na prirodu, ništavilo. Nastavio sam dalje, ne znajući kuda idem. Umor me je već stigao a ne spokoj više pekao dušu, nego znoj u očima. Izlazeći iz šume, kod neke livade, razmišljao sam iz kojih li je razloga život me doveo u nepoznato, kada sam čuo lavež psa koji se brzo približavao. Nisam ni stigao da razmislim šta ću da radim kada videh krznenog čuvara stada, koje se naziralo u daljini, kako trči prema meni. Najavljivao je dolazak nepoznatog. Nije me napao, samo je uporno lajao, dok se pastir pojavio. Sada je bilo lakše. Pastiru je bilo drago što me vidi, jer mu je očigledno nedostajalo društvo. Raspričao se o farmi ovaca i koza i o psu čuvaru stada mađarske rase. Rekao sam da sam se izgubio i da treba samo da mi pokaže put do reke. Pozvao me obavezno da zajedno ručamo pre toga, ima odličan gulaš od srndaća. Nekako sam uspeo da ga ubedim da sam umoran i da mi nije do ručka, jer više razmišljam o povratku. Vodeći me samo njemu poznatim prečicama, ubrzo stigosmo do reke. Kada je obala počela da se nazire u daljini pozdravili smo se. Samo što se pastir okrenuo i otišao video sam neko svetlucanje metala u travi, pod granama žbuna. Prišao sam bliže, razgrnuo grane i u travi video lovački nož sa drvenom rezbarenom drškom, delovao mi je kao nov. Pružio sam ruku da ga uzmem kada sam pored noža ugledao glavu od srndaća. Tu je jadnik završio svoj život, bilo mi je odmah jasno, a nož verovatno pod okriljem mraka ostao zagubljen.

Na sredini, između ničega i svega, čovek je zagubljen, okružen nedokučivom tajnom prauzroka razloga dešavanja.

Nož sam uzeo i ubrzo posle toga izgubio, ostao je da luta u prostoru i vremenu tražeći drugu pogodnu ruku.

Објављено под Knjige | 3 коментара

ŠEST ĐAVOLA

devil

Sastali se šest starih đavola na pustom ostrvu da se dogovore šta im je dalje činiti i kakvo zlo da čine ljudima.

Prvi đavo reče: „Imamo problem, ljudi su postali zli sami po sebi. Lažu, kradu, ubijaju i čine sva zla jedni drugima, bez da ih mi tome učimo. Previše su dobro sami to naučili. Uništavaju sve okolo sebe. Ako nastave tako uništiće se, a posle toga ni za nas nema više posla a ni hrane. Koga ćemo terati da čini zlodela ako ne bude ljudi, njihovo zlo je naša hrana, postajemo ugroženi. “

Drugi đavo reče: „Nije to baš tačno, ima još dobrih ljudi, šta sa njima. Ako ih pustimo da ostanu dobri preobratiće ove što smo već naučili zlu. Opasna je ta dobrota i milosrđe, mogu da se prošire brzo i posle kao da ništa nismo radili, ostaćemo opet bez posla i hrane. Ljudi su kvarljiva roba, čas se okrenu dobru, čas zlu, moramo da budemo oprezni i da ne dozvolimo da puno razmišljaju. “

Treći đavo reče: „Niste u pravu, predlažem da ljude koji su zli i dalje učimo sve većem zlu. Ipak ćemo na kraju pobediti, jer će ljudi ogrezli u zlodelima živeti bolje i neće se vratiti dobroti i milosrđu, već će ono malo što je ostalo dobrih da nas priziva, da i njih naučimo kako lakše da žive od zlodela nego od dobrote. “

Četvri đavo reče: „Mislim da ste samo delimično u pravu, jeste da su ljudi postali zli sami po sebi ali to je naša zasluga. Opasno je pustiti ove dobre da vršljaju sa tom propagandom dobrote. Setite se samo kako nam je bilo u početku, jurili su nas ko đavole, jedva se ovo malo nas spasilo. Ljudi su takvi, mi ih najbolje poznajemo jer znamo šta sanjaju pa im to ponudimo a za uzvrat uzmemo dušu njihovu. Taj isti trik stalno ponavljamo i on uvek uspe. “

Peti đavo reče: „Pričate gluposti, ljudi su takvi kakvi su, vole da unište sve što su prethodni uradili i stekli da bi oni napravili veće i bolje. Ako ih teraš nešto da urade za njihovo dobro oni urade obavezno suprotno, makar to bilo i na njihovu štetu, samo da ne postupe kako si im rekao, jer ne veruju jedni drugima a glupi su da vide šta je za njih bolje. To je naša šansa jer smo im tako ušli u gene da sami sebi i drugima čine zlo a mi samo da posmatramo i uživamo. “

Šesti đavo reče: “ Nemate vi pojma sve što ste rekli….

Nisam mogao više da ih slušam, postali su dosadni, ko o čemu đavoli samo o ljudima pričaju, podigao sam Sunce na nebo i oni zaćutaše. Đavoli ne razumeju da je sve proizašlo iz ništavila i stremi u beskraj i da to može da prati i razume samo tvorac tih čudesa.

Објављено под Knjige | 4 коментара

RAZGOVOR

pexels-photo-1438248

Sa Paulom, Blezom i Huanom dana 22.04.2020.g.

  • I šta ćemo sada da radimo.
  • Kao i do sada, ništa.
  • Ali naš život nikada više neće biti isti.
  • Naš život nikada i nije bio isti u odnosu na juče. Promene su sastavni deo života, od danas do sutra je puno vremena a promene se događaju svakog trenutka. Možda i ne primetiš, ali ni jedan trenutak nije isti, niti može da bude jer vreme i prostor, sadašnjost i budućnost se ukrštaju uvek u samo jednom trenutku i to je taj trenutak u kome živiš. Van tog trenutka sadašnjosti nema života.
  • Plaši me taj trenutak sadašnjosti i sve šta on nosi sa sobom.
  • Bez razloga, dok si živ smti nema a kada smrt dođe više tebe neće biti u svakom slučaju nemaš potrebe da brineš jer te lekari ne mogu izlečiti od smrti.
  • Ne smej mi se, ovo nije ni malo utešno, kako ću da živim sa tim saznanjem.
  • Kao i do sada, ništa bitno se nije dogodilo, strah iz tebe govori a to nije neobično, on je naš verni pratilac kao i smrt. I da ne misliš o tome opet bi bili tu. Ne možeš nigde pobeći.
  • Ali taj strah me obuzima i vodi u ludilo.
  • Tačno, ako se prepustiš strahu odvešće te u ludilo i smrt, znači da si to i zaslužio. Ništa ne obično, ljudi svakodnevno umiru od toga jer nemaju znanje da bi pobedili strah jasnoćom. Ako imaš znanje da su ti jasni razlozi straha videćeš da je strah nestao. Strah se povlaći pred jasnoćom razloga. Ako ti je sve jasno straha nema.
  • A strah od smrti.
  • Pošto ljudi nisu uspeli da se izleče od smrti, bede i neznanja izmislili su razonodu koja nas zabavlja i neosetno dovodi do smrti, ali nas to ne interesuje jer nismo deo te priče. Ja te vodim da ostvariš svoju ličnu legendu, to je naš cilj, razlog zbog koga si se rodio, razlog kada si upoznao mene jer ništa se ne dešava slučajno, zato budi bezbrižan i siguran, nema razloga za strah jer je tvoja istorija i istorija sveta napisana istom rukom.
  • I šta ćemo sada da radimo.
  • Kao i do sada, ništa.
Објављено под Knjige | Оставите коментар

GROBNICA ISUSA HRISTA

person-clinic-cross-religion-54333

 

Hristos je umro, ali viđen na krstu. Umro je, i skriven je u grobnicu.

Isusa hrista su sahranili samo svetitelji .

Isus Hrist nije učinio nikakvo čudo u grobnici.

Samo svetitelji ulaze u nju.

Tu Isus Hristos preuzima jedan novi život, ne na krstu.

To je poslednja tajna njegovog Stradanja i Iskupljenja.

Isus Hristos nije imao gde da se odmori na zemlji doli u grobnici.

Njegovi neprijatelji  prestali su da ga kinje tek u grobnici.

………

Osećam da sam mogao i ne postojati, jer se moje ja sastoji u mojoj misli; dakle, ja koji mislim ne bih postojao da je moja majka poginula pre no što je u mene život udahnut; dakle, ja nisam neko neophodno biće. Ja takođe nisam ni večan, ni beskonačan; ali vidim dobro da u prirodi postoji jedno neophodno biće, večno i beskonačno.

Blez Paskal

Објављено под Knjige | 6 коментара

HILJADU UČITELJA

girl-843076__340

Učenik hiljadu učitelja zna sve, ti budi siguran da ništa ne znaš a da svet okolo tebe sve zna. Ovu zamršenu definiciju ostavio mi je direktno u glavi virtuelni učitelj. Ništa nisam razumeo, kakvih hiljadu učitelja, kako to da ništa ne znam a celog života tragam za znanjem.

Odgovor je dolazio postepeno, učitelj je bio u pravu, kao i uvek. Učenik hiljadu učitelja zna sve jer obraća pažnju na sve što ga okružuje, zna da posmatra, da vidi odgovor. Hiljadu učitelja se trude i daju sve od sebe da ti pruže odgovor, da dođeš do znanja u ovom trenutku. Sve što treba da uradiš je da posmatraš.

Ne znam zbog čega tada se setih Diogena, osnivača kiničke filozofije, živeo je u buretu i nije imao ništa od materjalnih stvari osim jedne šolje iz koje je pio vodu sa gradske česme. Jednog dana je video kako deca piju vodu iz ruke sa te iste česme, tada je bacio i tu jedinu stvar koju je imao. Iako nije posedovao ništa imao je duhovnu veličinu i znanje. Vlasnike materjalnih stvari niko ne pominje, jer sve što se gradi rušiće će se, a duhovnu veličinu ne možeš srušiti, ne postoji ta sila. Zato posmatraj i uči da dođeš do znanja od mrava i pčela, od orla i senice, od drveća i cveća, od oblaka i zvezda pa i od ljudi i dece. To znanje do kojeg ćeš doći se već nalazi u tebi a posmatranjem hiljadu učitelja samo ćeš sebi pomoći da vidiš i prepoznaš. Nažalost ne savršeni smo i glupi, potrebno je hiljadu učitelja da nam se pokaže da bi videli istinu. Budi siguran da ništa ne znaš i da svet oko tebe sve zna, ono bitno je da znaš da posmatraš jer sva mudrost je u posmatranju.

U slavu i u čast Paulo Koeljo

Објављено под Knjige | 2 коментара

ZAŠTO SAM TO UČINIO

 

pexels-photo-406014

Reagovao sam siloviti, ishitreno, bez razmišljanja a tada, dok se sve to još događalo, zapitao sam se, zašto sam to učinio kada će posledice biti loše. Nekada se takvih brzopletih reakcija kasnije stidimo, žao nam je što smo to učinili, kajemo se. Nažalost većina takvih reakcija ne može da se oprosti, kao što su bes, ljutnja, zavist, mržnja, ljubomora. Na sreću ima i lepih stvari na koje ishitreno odreagujemo kao što su radost i ljubav.

Da li ste se zapitali šta je to što nas isprovocira da reagujemo silovito i ishitreno bez razmišljanja. Kažu da je to emocionalni um. Da bi saznali kako funkcioniše emocionalni um moramo da se vratimo u daleku prošlost i vidimo kako je i zašto nastao. Osnovna svrha postojanja emocionalnog uma su bile presudne odluke „da li ću da budem pojeden ili ću ja nekoga da pojedem“. Ovakve situacije ne mogu da čekaju dugo razmišljanje racionalnog uma. Oni koji su malo duže razmišljali verovatno nisu imali potomstvo. Obaveštenje o potrebi za reagovanjem je automatsko i ne treba da stigne do svesti jer bi svest usporenom reakcijom možda ugrozila opstanak života. Racionalni um se nekada probudi još za vreme reagovanja emocionalnog uma, pa se na trenutak zapitamo -zašto sam to učinio, što znači da je racionalni um nadvadao. Mnoge svakodnevne reakcije izazvane su emocijama. Emocionalni um ima sposobnost da trenutno očitava emocionalne situacije (on laže, on je ljut, ovo ga rastužuje)  i tako nam omogućava da znamo od koga da se čuvamo, kome da verujemo, to je naš radar za opasnost. Da smo mi ili naši preci čekali da presudi racionalni um verovatno bi bili mrtvi. Problem nastaje što tako donete odluke mogu da budu pogrešne. Žrtvovana je tačnost zbog hitrine, oslanjamo se na prvi utisak.

Interesantno je pitanje šta stvara taj utisak jer nismo ni njega svesni. Odaje nas lice. Znajte da mikroemocije prolete licem u hiljaditim delovima sekunde, ali to naš emocionalni um primeti i odmah reaguje. Da bi otpočelo ubrzanje krvotoka i pulsa potreban je delić sekunde. Emocionalni um je impuls srca a ne glave. Ljubav, bes i strah mogu da nas nadvladaju. Osim retkih izuzetaka mi ne odlučujemo kada ćemo biti ljuti i tužni, zato je funkcionisanje emocionalnog uma posebno stanje.

Literatura: Paul Ekman i Seymour Epstein

P.S. Pokušajte da ovladate emocionalnim umom, želite li to ?

 

 

Објављено под Knjige | 8 коментара

REMAKE LEPTIR

pexels-photo-268432

Posmatrao sam kroz razbijeni prozor pustu ulicu, paralizovan od straha. Pandemija virusa je razorila svet, supruga i deca su otišli na selo, kada je još moglo da se ode. Već dugo ne znam kako su i da li su živi. Gradovi su blokirani. Internet imaju samo oni koji imaju puno para, ja nemam. Zaliha hrane, koju sam oteo iz prodavnice, je sve manja, štedeo sam, jednom dnevno jedem. Strah me je da dodirujem stvari, da se ne bi zarazio. Ostao sam zarobljen u zgradi sa zakucanim vratima, bez nade da ću preživeti. Na ulici su vladale bande, imalo je hrane u prodavnicama koje su oni čuvali, ja nisam imao čime da je kupim. Groznica bez nade me je tresla, osećao sam zadah smti za vratom. Vrata sam zakucao da me neko ne bi zarazio i da mi bande ne bi upale u stan. Nisam znao šta se dešava, samo sam gledao kroz prozor. Prvo je na ulici bilo naroda a posle i vojske i policije i ambulantnih kola hitne pomoći. Prvo je nestao narod, svi su se zatvorili u stanove i izlazili samo po hranu, dok je bilo hrane, posle su se zbog nje ubijali. Nakon toga je na ulici ostala vojska i policija dok se i oni nisu zarazili i razboleli, video sam na ulici leševe, onda su zavladale bande. Nisam smeo da izlazim, život nije vredeo ništa. Gledao sam sa prozora nemoćan kako su mi ukrali i odvezli auto, znao sam da bi me ubili da sam izašao. Međutim danas je veliki dan za mene jer sam odlučio da pobegnem iz grad i potražim porodicu, nisam mogao više ovako, ludilo smrti je bilo u meni svakim danom sve veće i pretilo da me ubije pre zaraze od virusa. Sa prvim sumrakom sam povadio eksere iz zakucanih vrata, polako što sam tiše mogao, jedan po jedan i spakovao ono malo hrane što je ostalo u ranac. Sedeo sam na svom mestu u mraku, gledao pustu ulicu kojom su prolazile patrole bandi i pucali automatskim puškama po okolnim zgradama da zaplaše. Čekao sam duboku i tamnu noć, srce mi je kucalo sve jače. Kada je poslednja patrola prošla stavio sam nož u džep i pošao prema vratima. Pre nego sam dodirnuo kvaku oblio me je hladan znoj, koliko li je vremena prošlo od kada sam poslednji put izašao, izgubio sam osećaj za vreme i drhtao, sve više drhtao i gledao u kvaku. A tada su vrata počela sama da se otvaraju, to je poslednje čega se sećam pre nego što sam se probudio, bolje rečeno trgao iz tog užasnog sna. Sav sam se stresao dok su oko mene još mešao san i stvarnost i vrata koja se otvaraju i šarena livada ispred mojih očiju sve je bilo tako stvarno. Onda su se vrata polako izgubila u izmaglici i ostala je samo šarena livada ispred mene a ja na crvenom cvetu spavao, o groznog li sna i lepe li stvarnosti. Punim plućima sam udahnuo miris cveta, mirisao je na život. Zatvorio sam oči i uživao opijen mirisom. Bilo je pravo vreme da se poleti za doručak, malo sam razmrdao krila i lagano zamahnuo, dovoljno da me lagani vetar podigne. Na sredini livade je najsočniji cvet maslačka, tamo sam se uputio gledajući ispod sebe drugo poljsko cveće. Tada mi kroz glavu prođe misao da li sam ja leptir koji je sanjao čoveka ili čovek koji sada sanja leptira. Teško pitanje za jednog leptira pomislih, razmisliću posle doručka, život je i onako kratak a toliko cvetova ima.

Објављено под Knjige | 9 коментара

NAJVAŽNIJA STVAR U ŽIVOTU

pexels-photo-87584

Koja je za Vas najvažnija stvar u životu?

Da imaš dobro zdravlje, da si jak i sposoban da možeš učiniti sve što poželiš.

Da imaš puno novca kojim ćeš sebi obezbediti lagodan i lep život.

Da imaš ljubav, da nekoga voliš i da on voli tebe.

Da imaš posao i karijeru koja te ispunjava i da možeš lagodno da živiš.

Da imaš porodicu i decu koja te poštuju i vole.

Da imaš prijatelje sa kojima ti je lepo i prijatno u društvu.

Da imaš hobi u kojem se dokazuješ i voliš.

Da imaš dobru hranu i piće koje te čini srećnim.

Da imaš, da imaš, da imaš. To sve što imaš razlikuju te od onih što to nemaju. Da li je ta razlika najvažnija stvar u životu koja te čini sretnim? Ma koliko da imaš svega ovoga uvek će neko imati više nečega, bolje zdravlje, više novca, više ljubavi, bolji posao, lepšu ženu ili uspešnijeg muškarca i tako redom više nečega. Da li je tvoj život bolji ako je ta razlikla u tvoju korist i da li je to najvažnija stvar u životu?

Danas je nestalo i otišlo na večni počinak oko četvrt miliona ljudi, kao i svakog dana, nisi jedan od njih, budi srećan, upravo je to najvažnija stvar, da imaš život. Čuvaj svoj život, najveći poklon koji ćeš ikada dobiti i to besplatno.

Објављено под Knjige | 5 коментара