GETO

Kada smo kolima prešli preko mosta videli smo do pojasa golog istetoviranog mladića kako najnormalnije šeta ulicom. Ćerka sa zadnjeg sedišta prokomentarisa da je ovde kraj civilizacije. Ulicom su prošla deca sa uređajem na ramenu, muzika je išla ispred i iza njih, vrlo jako. Devojčice sa kačketima u kratkim pantalonama su igrale u ritmu. Bilo je kasno popodne i u vrelom vazduhu se osećala prašina. Stigli smo do kuće. Prošao je voz, bez putnika, išaran grafitima, tek nekoliko praznih vagona. Nikome nije bilo jasno zašto još uvek  voz prolazi svakoga dana a nikada nema putnika.

U kafani na kraju ulice su stigli folk muzičari i probaju instrumente. Ružna muzika svima u kraju smeta, ali ko nas pita, kažu gazdarica ima veze u policiji, tu je radila kao čistačica. Niko iz kraja ne ulazi, okupljaju se u kasnu noć pijani, posle se po ulici tuku i dave. Prvi komšija ima pored ulaznih vrata metalnu šipku, kaže da je nekoliko njih noću zakucao sa terase i to po leđima. Terasa mu je malo podignuta i do ulice. Kaže: „Lepo ga pitam odakle si, a on mi kaže odakle je, znam da je to daleko pa mu kažem: “ A ovde si čak odatle došao da pišaš na moju ogradu, i tras šipkom sa visine po leđima, a on se sruči i ja uđem u kuću“. Ujutro ga nema. A šta će i taj jadnik bio u kafani, pijan, pa izašao i gde će nego uz prvu ogradu. Jednom je tako razbio glavu istom tom šipkom i komšiji dileru jer mu je hranio psa a lepo mu je rekao nekoliko puta da to ne radi, i opet proradila šipka. Ovaj sav krvave glave dođe kod mene u dvorište, ništa nisam mogao da mu pomognem, osim da se umije na česmi u dvorištu, rekao sam mu da mora u bolnicu na ušivanje. A taj diler, tako ga ja zovem, svako veče kupi pivo u kiosku i stoji na uglu ulice sam. Šta radi nemam pojma, po danu često ide prugom gore, dole. Mislim da sakuplja prazne bačene limenke pored pruge. Muka. A nudio mi je pomoć kaže: “ Ako ti smeta muzika iz kafane sada ću da uđem i da ih sve oteram.“ Jedva sam ga obuzdao da to ne učini, šta ću posle sa njim.

A ujutro, već u rano pre podne dolaze Romi. Pustila ih tu vlast, a sve su slične, pred izbore, zbog glasova, ispod nadvožnjaka, pored pruge iznesu neki otpad što su povadili iz kontejnera i prodaju. Oko podne se napiju u kafani i prvo svađaju i viču a zatim potuku bar jednom nedeljno. Policija više ne dolazi. Rano popodne pokupe taj otpad i odnesu. Poneki put kada ih mrzi da nose ili ne mogu da prodaju ostave na gomilu i zapale, tada uz sirene dolaze vatrogasci.

Već je bilo kasno popodne, zatvorio sam vrata od kuće, prošao kroz dvorište, nabrao nekoliko voćki, seo u kola i otišao. Ulaz u dvorište nikada nisam zaključao, i nije bilo krađe, strah je najbolji čuvar. Odavno više ne živim u tom kraju, gde sam odrastao, samo ovako dođem, obiđem kuću, sredim dvorište, voćke i travnjak ili pustim kuce da se istrče. Obavezno napunim hranilicu za ptice koja je okačena na staroj šljivi, dovoljno visoko i nepristupačno da mačke ne mogu da ih dohvate. Doći ću opet sutra, ima zrelih kupina i breskvi. Šta ću, navika, kažu da čoveka uvek privlači mesto gde se rodio da tu i crkne.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

2 реаговања на GETO

  1. Retka Zverka каже:

    Drukčije se čuju reči kad se čitaju s maskom preko lica. Snažnije guše i dah se tanji ko glas razuma koji se udaljava putujući ko zna gde, ali siguran da se neće vratiti. Ugljen dioksid kolje mozak a ovaj vrluda daleko od nazovi čiste svesti.
    Eto vam ga, geto, odavno je malo toga sveto, u ovo leto, ili neko pedeseto, seto…

    Bravo, Braco! Svaka Ti čast na priči!

    Pozdrav! 💞

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s