SVEDOK

Ispričaću vam priču o čoveku koji je ubica alkoholičara. Da odmah nešto rasčistimo, nije ih ubijao zato što ih je mrzeo, više je to bilo nehotično, iz zajedničke ljubavi prema alkoholu. Ali je bilo.

Živeo je skromno, u maloj kući sa dvorištem na kraju grada, znate to je jedno od onih četvrti gde se svi poznaju. Mnogobrojna porodica se razišla, svako na svoju stranu, tako da je živeo sam, ali nije mu bilo dosadno, čak šta više imao je društvo. Obično bi duge letnje dane započeo otvaranjem flaše piva, radio je to sa uživanjem. Smestio bi se u udobnu stolicu klub garniture u hladu vinove loze, pomalo pio, samo iz flaše, čašu nikada nije koristio i posmatrao ko prolazi ulicom. Ponekad bi započeo uobičajenu priču sa nekim ko zastane da ga pozdravi. Žene nisu bile u toj priči jer su znale da je oštar na jeziku i da im neće ostati dužan. Ponekog od njih, što započnu priču, bi pozvao da mu se pridruži i popiju pivo. I uvek je tako počinjalo i završavalo se tragično. Posle popijenog piva, išlo se u prodavnicu da se kupi još piva. Sledećeg dana bi se priča ponovila i sledećeg i sledećeg. Posle ispijanja piva, prelazilo se u sledeću fazu gde se pila rakija. Dnevna doza je bila polovina litra. Pivo se pilo u pauzama kao osveženje. I uvek se tako nastavljalo i završavalo tragično. Jedan je umro u stolici na suncu u snu pijan. Mislim da još nije svestan da je umro. Drugi je bio relativno mlađi čovek u ranim pedesetim godinama. Družili su se intenzivno nekih godinu dana pre nego se razboleo. Zamoljen sam bio da ga obiđem u bolnici. Prošao sam kroz sve bolničke sobe i nisam ga video. Napravio sam drugi krug kada me je pozvao po imenu, jedva sam ga prepoznao. Lice je bilo izobličeno i bio je ekstremno fizički slab. Razmenili smo nekoliko rečenica, sve mi je ličilo na tragični kraj. Tako je i bilo samo nekoliko dana kasnije. Sledećeg jutra je bila otvorena nova flaša piva. Doživeo je duboku starost i nije umro od alkohola. U tom kraju nije više bilo alkoholičara. Mlađi su voleli neke druge droge.

Kada malo bolje razmislim, njih je u stvari ubilo previše ljubavi prema samom sebi. Želja da trenutak prividne radosti potraje svaki put duže sve do momenta kada ne može da se promeni namera sopstvene smrti. Sve je to neka vrsta igre, jednostavno, smrt je poslednji i jedini svedok našeg života.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

6 реаговања на SVEDOK

  1. sfyontull каже:

    Sjajna ti je ova priča.
    Baš neobična i navodi na razmišljanje. 🙂

  2. Aradhana Singh каже:

    Sir will you please subscribe my baby’s you tube channel?the channel name is kanha jee’s fun please subscribe 😍

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s