ADAM I MEDENI MESEC

“ Onaj ko upražnjava pravi put svakoga dana čini sve manje a napreduje sve dalje i tako sve dok ne dođe do tačke gde više ništa ne čini a ipak nema čega što nije učinjeno“

Bilo je kasno popodne kada je Adam otvorio orman i uzeo svoju firmiranu kutiju sa alatom.

– Nemoj da si nešto počeo da popravljaš, pretećim glasom zarežala je Eva u prolazu, počinje mi omiljena serija.

Adam ništa ne odgovori, pogleda za Evom ispod oka i prošapta nešto o ženskoj pameti. Nije želeo da kvari trenutak jer je ispred njega bila omiljena kutija sa alatom. Postavio je poseban podmetač na sto i oprezno vadio alat. Voleo je da alat bude precizno složen na stolu, kao kod hirurga. Tada uze flanelsku krpu, protrlja je kroz prste da oseti tu divnu mekoću materjala i uživa u pogledu na svoju izložbu alata. Divio se samom sebi. Žene o tome nisu imale pojma, za njih je bila bitna serija na TV-u koju su puštale proklete gradske vlasti da zaglupe narod. Adam je to razumeo odavno i nije voleo glumce, znao je da se pretvaraju, a Adam nije voleo pretvaranje i laži. Zavijen šraf je zavijen štaf i tu nema pretvaranja. Pokušao je nekoliko puta da to Evi objasni, saslušala bi ga pažljivo i baš kada bi Adam pomislio da je razumela, Eva bi rekla:

– Mislim da ventil u kupatilu nije ispravan.

Adam je morao to odmah da proveri i taj razgovor nikada nije mogao da se završi, svako je imao svoja uverenja.

Adam je mekanom flanelskom krpom prvo obrisao francuski ključ, daleko od toga da je bio prljav, više je to bio redovni nedeljni ritual glancanja alata. Kada je završio glancanje složio je alat nazad u kutiju, svaki deo na svoje mesto. Vratio je kutiju u orman. Iz sobe se nije čuo prepoznatljiv glas iz serije, Eva je pregledala album sa slikama.

– Dođi da vidiš, pozvala je, sećaš li se ovog trenutka. Adam pogleda sliku, bili su na medenom mesecu, neko ostrvo u okeanu, zagrljeni na plaži.

– Divna slika, veselo reče Adam i poljubi Evu u obraz. Kako se ne bi sećao te slike. Tog dana je, možda neki sat pre slikanja na plaži, kupio svoj prvi alat da bi popravio pokvarenu roletnu koja im je zaklanjala pogled iz apartmana. Zagrlio je konačno Evu dok je ona nežno držala njegovu ruku.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s