DARK

Upoznali smo se sasvim slučajno, ako se nešto uopšte u životu događa slučajno. Čekao sam devojku, pešačka zona u srcu grada, kasno popodne, zadnji odsjaji jesenjeg sunca su najavljivali prijatan smiraj dana. Moja Nestašna Lusy, kako sam joj dao ime, da bi i ona znala kako sam joj odredio karakter, je poslala poruku da će kasniti. Uz veliki poljubac na ekranu je pisalo: izvini, stižem… A to obično zna da potraje. Nervozno sam se šetao, ne volim kada neko kasni, a naročito kada to učini Nestašna Lusy, može da pređe u naviku koju ne volim. Okretao sam telefon u ruci, povremeno pogledao društvene mreže i posmatrao prolaznike, šta bi mogao drugo da radim. Tada sam primetio lika koji je sedeo na klupi, učinilo mi se poznat. Dobacio je:

-Hej, mogu da ti pomognem.

Video sam da me poziva rukom da priđem. Nastavio sam da gledam u ekran telefona kada sam ga ponovo čuo:

-Neće puno da te košta, nasmejao se.

Nasmejao sam se i ja, prišao mu i pitao malo drsko:

– Šta neće puno da me košta.

– Da rešim tvoj problem.

– Kako ti možeš da rešiš moj problem.

– Tvojim mobilnim telefonom, odgovorio je ozbiljno i gledao me pravo u oči.

Prvo sam pomislio da hoće da mi ukrade telefon. On se blago nasmeja i reče:

– Ne brini za telefon, mene to više ne interesuje jer je moj život uništen.

Sada me je već uvukao u priču, analizirao sam ga, njegovo lice, bili smo sličnih godina, rane tridesete, neuredne brade, zapuštene kose, iznošena kožna jakna, izbledele farmerice. Nastavio je svoju priču:

– Ako mi daš telefon da pošaljem poruku, rešiću ti problem, a to će da te košta mizernih dva eura, tek da kupim sendvič.

Mislo sam da hoće da isprosi malo sitnine, kad on nastavi:

– Zar me ne prepoznaješ, imaš retku čast, Dark.

Tada mi sinu kroz glavu, zašto mi je taj lik bio od početka poznat, da, to je stvarno bio Dark, moj idol. U jednom kratkom periodu najpoznatiji bloger, pojavio se ni otkuda, zasenio sve, objave su imale milone pregleda, a onda jednostavno nestao sa neta. Gledao sam i nisam verovao, kada on nastavi svoju priču:

– Mogu da ti ispričam moju priču, za još dva eura, da uz sendvič popijem pivo.

Da li je moguće, razmišljao sam kao u bunilu, pružio sam mu novčanicu od pet eura. Oduvek sam se pitao šta se dogodilo sa Darkom, želeo sam da čujem priču više od bilo čega.

– Znači sećaš me se, nastavi Dark stavljajući novčanicu u zadnji džep farmerica.

– Sada vidiš bednika koji nema za sendvič i pivo, a znaš i sam koliko sam bio uspešan i poznat, i tebe interesuje zašto je to tako. Gledao me je prodornim crnim krupnim očima. Promucah, da.

– Daj jednu cigaretu.

Sa uživanjem je zapali, zatvori oči i izdahnu oblak dima.

– U početku mi nije išlo na netu kako sam želeo, bio sam klinac a želeo sam da postanem infuencer, to je bio moj san, školu nisam voleo a posle škole ništa drugo nisam želeo da radim osim što sam bio na netu. Moje objave su bile slabo ili nikako posećene. Nisam imao ideja. Kako je vreme prolazilo postao sam sve očajniji, devojka me je napustila, sve je išlo naopako dok jedne besane noći nisam otiša na dark net i vrlo brzo, kao da mi je neko pročitao misli, naišao sam na pitanje: Da li želiš da postaneš infuencer. Kliknuo sam bez razmišljanja.

Zastao je, i njegove crne krupne oči me pogledaše tako da me prođe jeza niz kičmu.

– E, tu je bio početak kraja, moje životne priče, nastavi mirnim tonom zagledan u daljinu. Vrlo brzo sam uspostavio kontak, pitali su me samo jedno pitanje i rekli da dobro razmislim pre nego odgovorim. Pitanje je bilo krajnje jednostavno: “ Želiš li da postaneš najbolji infuencer koji će uvek da ima najbolje objave.“ Pomislio sam šta tu ima da se razmišlja i klinuo da potvrdim. Tražili su samo da rukom pokrijem kameru. Osetio sam blago peckanje po dlanu i prstima dok se na ekranu nije zatvorio krug. Tog trenutka se sajt ugasio i ekran zamračio. Tada je rođen Dark.

Neko vreme je ćutao, čekao sam sa nestrpljenjem nastavak priče, pitajući se šta tu ne valja. Zagledan ko zna gde nastavio je.

– Odmah sam uzeo telefon i pre nego što sam i pomislio šta će se desiti objava je već bila na netu, ne znam odakle, ali to sam bio i nisam bio ja, inspirativan, rečit, pun harizme, fantastična objava. Objave su se od tada nizale na netu, uvek nove i svaka još bolja od prethodne, počeo sam da zarađujem od reklama, a ti se i dalje pitaš „.. i šta tu nije dobro.“ Klimnuo sam glavom. Nastavio je setno.

– Da li ti razumeš da je moj život otišao do vraga, svaki put kada uzmem telefon u ruku pojavi se objava, bez obzira šta ja želeo da radim ili vidim na netu. Dark ovo, Dark ono, ali to nisam bio ja. Gledao sam ga sumanuto i setio se pitanja koje su mu postavili „…. koji će uvek da ima najbolje objave.“ Dark je nastavio kao da mi je pročitao misli.

– Da, to pitanje je bilo tako primamljivo. Izdržao sam šest meseci i počeo da ludim, video da mi spasa nema ako nastavim. Isključio sam net i Dark je prestao da postoji a ja opet oživeo sa svojim životom kakav da je. Daj mi sada tvoj telefon.

Bez raznišljanja sam pružio. Ne skidajući pogled sa mojih očiju odmah mi je vratio telefon.

– Ugovor ne može da se raskine. Otišao je preko puta u fast food, ne okrenuvši se.

Ostao sam na klupi razmišljajući o priči, već je poslednji zrak sunca zašao, ne znam koliko je vremena prošlo. Osetio sam blagi dodir po ramenu i poljubac na obrazu. Bila je to Nestašna Lusy, odenuta u najlepši osmeh.

– Izvini što kasnim, namignula je prelepim okom, neću više nikada, reče mazno, primila sam poruku.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

10 реаговања на DARK

  1. lemy9 каже:

    Priča zvuči vrlo zanimljivo i na žalost istinita je. Mnoge poznate filmske i muzičke zvijezde prodale su svoju dušu vragu, radi komadića slave. Svaka čast Bratislave. 🙂

  2. ceca95 каже:

    Jako zanimljiva i poučna priča, bravo. 🙂

  3. Bratislav каже:

    Hvala na lepim komentaru Ceco 🙂

  4. Blogabilna87 каже:

    Fenomenalno! A najbrutalnija rečenica je – Ugovor ne može da se raskine.

  5. andjelajovin каже:

    Veoma poučna i interesantna priča! Pozdrav!

  6. Bratislav каже:

    Hvala na komentaru Anđela, drago mi je da Vam se priča svidela.

  7. U jednom dahu sam je pročitala. Bravo! Nažalost svijet „slave“ je zaista „dark“. Davno sam pročitala knjigu Dolina lutkica koja opisuje Hollywood i traganje za slavom koja rodi ludilom i samoćom. Još jednom👏👏👏👏👏👍

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s