ADAM EVA I PRIJATELJI

Bilo je kasno popodne kada je Adam isključio svetlo u dnevnoj sobi i stao u polumraku ispred prozora gledajući prema kući komšija. Eva je natočila vodu u lonče za čaj i stavila na uključenu grejnu ploču. Adam nije skidao pogled sa ulaznih vrata susedne kuće. Tu je živeo, nije voleo da mu pominje ime, jednostavno su ga zvali komšija nasilnik. Skoro se doselio i uneo nemir u mirni kraj prigradskog naselja. Vrlo često se iz njihove kuće čula svađa i njegovo urlanje. Imao je običaj, kada nigde ne vidi Adama u dvorištu da šutne njihovog mačka, uvek kada mu se za to ukaže prilika. Adamu se to nije svidelo, a Eva se grozila tog čoveka.

Eva priđe i dodirnu Adama nežno po ramenu. „Mislim da je sada vreme da pođeš.“ Adam se bez reče okrenu, navuče svoju pripremljenu dva broja veću zimsku jaknu i obu stare duboke cipele ne šnirajući ih, navuče crnu kapu do očiju i ostavi da mu kosa viri na sve strane, pogleda smrknuto Evu i izađe napolje. Eva zauze njegovo mesto pored prozora u polumraku. Tačno kako je Eva i predvidela tada se uključi svetlo ispred kuće komšija, što je najavljivalo da će skorije da izađe napolje. Adam je već bio sa sekirom u dvorištu kada je komšija izašao iz kuće i pošao stazom prema izlazu. Adam zamahnu jako sekirom kada je ovaj prolazio pored njega i preseče iz jednog udarca ogromni panj. Komšija iznenađeno zastade. Adam pomilova sjajno sečivo pogleda ga smrknuto ispod oka i reče: „Oštra je ko žilet, šteta što samo panjeve seče.“ Komšija zbunjeno promuca nešto nerazgovetno i produži prema izlazu iz dvorišta gde je bio parkiran automobil. Adam sačeka da ode spremajući sledeći panj, a kada ovaj zamače niz ulicu, vrati sekiru na svoje mesto u šupi, pomilova još jedanput sečivo i sa smeškom uđe u kuću. Eva ga dočeka sa šoljom toplog čaja i vrelim poljupcem. Prijalo je.

– Ovo je bilo za oskara, mazno reče Eva.

-Vredelo je prvo preseći panj pa opet sastaviti da izgleda kao da je ceo kada sam udario sekirom, raspao se, nadoveza se na priču Adam, sada već vidno bolje raspoložen jer je Eva dodala rum u čaj, da si samo mogla da mu vidiš facu, kada sam ga pogledao smrknuto ispod oka. Eva se kikotala, nadam se da mu više neće pasti na pamet da šutne mačka, ne volim ja ovo ali prema nekim ljudima mora tako. Adam uze keks sa stola i umoči u čaj.

– Sutra ti nastupaš, koliko se sećam dolazi ti prijateljica koja smara sa strepnjom i tugom.

– Ne brini, sve sam osmislila, ti se bolje pripremi za komšiju koji se stalno parkira na našem ulazu i kradom pregleda poštu u sandučiću, ako već nije uspeo da te razbesni.

– Za njega tek treba da osmislim priču, samo mora kockice da se slože i malo strpljenja.

– Šta bi smo mi bez njih, mazno reče Eva, i sakri se u Adamov topli zagrljaj.

– Da ih nema morali bi smo da ih tražimo, prošaputa joj tiho na uvo i poljubi.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

2 реаговања на ADAM EVA I PRIJATELJI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s