REČ

Dugo godina sam razmišljao, planirao i nadasve puno želeo da upoznam tog čarobnjaka koji je reči tako složio u roman da sam se uvek iznova vraćao i čitao. Reči su bile poznate ali sam uvek pronalazio neko novo značenje. Nisam žalio ni para ni vremena, trebalo je samo da se kockice uklope, da budem u pravo vreme na pravom mestu i postavim mu par pitanja, odgovore sam čekao otvorenog srca. I kada se sve to dogodilo, odgovor me je ostavio bez daha, rekao mi je doslovno: „Moj roman je puno čitan, uložio sam čitav svoj život, sve je to isuviše komplikovano da bi se došlo do suštine. Potrebno je da upoznate boljeg pisca od mene.“ Dao mi je kontakt, okrenuo se i otišao. Ostao sam zbunjen i zatečen, sve što sam verovao palo je u vodu. Bio sam na početku.

To je bio pisac priča, izdao je jednu knjigu, koju sam pročitao u dahu bez prekida i ostao zadivljen. Priče su se nastavljale jedna na drugu kao filigranski složeni biseri, svaka reč je bila na svom mestu, svaka rečenica majstorski satkana da izazove osećanja. Nije se imalo šta oduzeti ili dodati. Perfektno. Želeo sam da ga upoznam. Nisam žalio ni para ni vremena, da budem u pravo vreme na pravom mestu i postavim par pitanja ,odgovore čekao otvorenog srca. Rekao mi je doslovno: “ U pravu si , priče su nastale kao iz snova, jedna za drugom su se nestvarno rađale pred mojim očima, svaka bolja i lepša od prethodne. To više ne mogu da ponovim, potrebno je zbog toga da upoznate boljeg pisca od mene.“ Dao mi je kontakt, okrenuo se i otišao. Ostao sam zbunjen. Bio sam opet na početku.

To je isto pisac priče, brzo sam ga pronašao na netu i pročitao tekst. Uporno tražio još i ništa nisam pronašao. Priča je bila odlična ali sam se iznenadio zašto je pisac priča rekao da je ta priča bolja od njegovih, izvanrednih priča. Nije mi ništa bilo jasno, zato sam opet sutradan otvorio na netu tu priču i detaljno pročitao reč po reč. Učinilo mi se da priča nije bila ista kao juče, pročitao sam nekoliko puta. Misterija se nastavljala, kada sam svakog dana ponovo otvarao na netu tu priču i detaljno čitao, ona je bila izmenjena, nekada u detaljima, nekada u nekom opisu, nekada u novom liku, nekada, nekada, nekada… Jednostavno rečeno bila je to jedna beskonačna priča. Fantastično. To me je oduševilo. Želeo sam odgovor na neka pitanja. Poslao sam mail. Odgovor koji je brzo stigao ostavio me bez daha, rekao mi je doslovno: „Jedan si od retkih koji je pronašao živu priču, menja se kao i mi što se svakodnevno menjamo. Priča je beskonačna jer su i promene beskonačne.“ Na kraju teksta bila je jedna adresa i reč „tišina“. Ostao sam zbunjen. Bio sam opet na početku.

Adresa me odvela daleko na put, kada puta više nije bilo, raspitivao sam se i iz daleka ugledao dvorac na brdu kao iz bajke. Kada sam zakucao na velika drvena vrata otvorio je batler, poklonio se i rekao da su me očekivali. Smešten sam u predivnu sobu sa pogledom na okolna zelena brda i planine. Mislim da sam celo popodne proveo upijajući tu lepotu. Rekli su da je prijem sledećeg dana. Ostatak večeri sam proveo iznova razmišljajući o onoj reči koja je pisala pored adrese u mailu. Znao sam da se rešenje misterije nalazi u toj reči, ali nisam mogao da otkrijem na koji način, tako sam i zaspao. Batler me je probudio i doneo doručak. Obavestio me kada je prijem i doneo novo odelo. Onako sanjiv samo sam posmatrao. Posle izvesnog vremena ponovo se pojavio, bio sam spreman. Prolazili smo kroz hodnike dvorca do rezidencije, kako je rekao batler, njegove svetlosti. Rezidencija je bila kružna prostorija u sredini dvorca, puna svetlosti. U sreduni kruga nalazila njegova svetlost na prestolu zagledana u prostranstvo predivnog pogleda, batler mi je pokazao gde da stanem, okrenuo se i izašao. Neko vreme sam ćutao dok se misli nisu sabrale i počeo trezveno da razmišljam u tišini, onda polako, reč po reč ispričao svoju priču od dana kada sam poželeo da upoznam čarobnjaka koji je napisao roman, sve do trenutka kada sam ušao u dvorac svetlosti. Njegova svetlost je i dalje bila zagledana u daljinu a ja razmišljao o onoj jednoj reči koja je pored adrese da dođem do dvorca bila napisana kao jedini putokaz. Tada su se pogledi sjedinili i ostali tako neko vreme van vremena. Osetio sam toplinu i blagost u svakom delu tela, kao da je svetlost prošla kroz mene i osvetlila svaki delić mog bića. Nije bilo potrebna ni jedna reč, dovoljna je bila tišina. Odgovor još nisam znao, samo sam naslućivao. Batler je došao da me izvede iz dvorca, videći moju zbunjenost rekao mi je: „Znam da ti je želja bila da upoznaš najboljeg pisca, želja ti je sada ispunjena, saznao si da njegova svetlost stvara u mislima, koje se šire okolinom kao blagodet i melem za dušu.“ Bio je potpuno u pravu.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s