PORT ROYAL DES CHAMPS

Okružen gustom borovom šumom, u uređenom vrtu procvetalog voća, između kojih su kružile pedantno popločane staze u zelenom, kao tepih travnjaku, spokojno i dostojanstveno uzdizao se kao obelisk na suncu manastir Port Royal des Champs.

Danas je veliki dan i ova poseta njegovom visočanstvu manastirskom i divno sunčano jutro, i vazduh koji miriše na borovinu, sve je odisalo svečanom uzbuđenju koje se osećalo u vazduhu pre nego smo ušli unutra. Dočekala nas je opojna tišina koja nam je ispunila čula. Svečana sala, koja se nalazila na istočnoj, sunčanoj strani, primila je malobrojne goste, koji su zauzeli svoja mesta i radoznalo posmatrali oslikane zidove. Očekivao se dolazak Blez Paskala, i on se jednostavnu tu stvorio, takoreći niotkuda, prošetao elegantno salom u svom svečanom odelu, kako je uvek i bio, i radoznalo nas posmatrao, kao da je želeo da nas tako bolje upozna. Prošlo je nekoliko trenutaka u međusobnom posmatranju, pre nego je započeo svoje predavanje pitanjem: „Ima li leka od smrti, ima li leka od bede i siromaštva, ima li leka od gluposti i neznanja? “ Znajući rad i misli Paskala, ipak smo se iznenadili, ostali smo nemi, iako smo znali odgovor. Nastavio je dalje: „Naravno da nema, nikada takvog leka nije ni bilo, molim Vas, recite mi dalje, zašto su ljudi i dalje srećni, kada sve to znaju, u čemu je tajna ili možda prevara. Šta smo to stavili ispred nas, što nas sprečava da vidimo sebe kako bezbrižno idemo u smrt? “ Blez se okrenuo na potpetici, kao čigra, prvi put se nasmejao, naravno sarkastično, i potvrdio naš tačan odgovor, koje je dopunio: „Da, to je najveća beda čovekova.“ Tišina je potrajala i kao da je overila istinitost svake izgovorene reči.

– Da vas pitam još nešto, nastavio je dalje Paskal, šetajući salom i posmatrajući predivni park, dok smo ga pogledom pratili i upijali svaku izgovorenu reč, vrlo bitno, da li ste primetili da ljudi u razgovoru vrlo često prepričavaju događaje iz prošlosti, ili odu u budučnost i pričaju planove koje žele da ostvare, i tako žive u prošlosti ili budućnosti. O sadašnjosti se vrlo malo ili uopšte ne razmišlja. Na taj način dolazimo do zaključka da mi nikada ne živimo u sadašnjosti, nego se samo nadamo da ćemo živeti bolje u budučnosti. Pošto se uvek pripremamo da budemo srećni, neizbežno je da to nikada i nismo.“ Maestralan završetak misli. Nije se imalo šta dodati ili oduzeti.

Paskal nam se zahvalio na dolasku, i poželeo ugodan boravak u manastiru, a nas ostavio da razmišljamo i komentarišemo. U misli mi dođe rečenica koju sam pročitao ovih dana: „Ništa nije zapisano unapred i ništa se ne može ponovo zapisati.“ Samo bih skromno dodao: zato je bitno kako sada živiš.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

2 реаговања на PORT ROYAL DES CHAMPS

  1. myrelar каже:

    „Prošlosti kao vremena nema, ima ostataka od vremena, ali kao vreme ne postoji. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost.“ Patrijarh Pavle

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s