ŠPIJUN

Neke događaje možeš da predvidiš, ali na neke ne možeš da utičeš.

Pre oko mesec dana sam isto ovako ležao i gledao u plafon kada se oglasilo zvono na ulaznim vratima, jedanput kratko, pauza, pa još dva puta kratko. Ovo već odavno nisam čuo, odmah me je obuzelo uzbuđenje.. Sa druge strane vrata bilo je uniformisano lice, pružio je zapečaćenu kovertu, okrenuo se i otišao. Nisam ga video godinama ali procedura je ostala ista. Zaključao sam vrata i proverio. Oprao ruke alkoholom, stavio rukavice i pismo skenirao, nije bilo ništa sumljivo. Pismo je bilo uobičajeno, isto kao što sam i ranije dobijao. Pazeći da ne oštetim papir otvorio sam kovertu. Na dva štampana lista opisalo je da u regiji R.M. nije zabeležen ni jedan slučaj virusne infekcije covid, i da dosadašnja istraživanja nisu pronašla ni jedan razlog zašto je tako. Javnost o tome naravno nije bila obaveštena. Moj zadatak je bio da neko vreme živim tamo i da podnesem izveštaj. Računali su na moju pronicljivost i studiozni, detaljni pristup. U potpisu, koga naravno nije bilo, pisala je funkcija visokog državnog službenika. Imao sam tri sata da iz pisma naučim detalje, posle će slova izbledeti i nestati. Nikada nisam pisao ili kopirao pisma, ne volim svedoke.

Narednog dana, već rano ujutru, bio sam na železničkoj stanici, sa ličnim stvarima u malom koferu i dokumentima koji su glasili na ime penzionisanog učitelja. Vozovi su tako divni, dok su se smenjivali predeli šuma, livada i njiva još jedanput mi je kroz glavu prošao svaki pasus pisma. Približavao sam se brežuljkastoj regiji R.M. koja je važila za dosta zatvorenu sredinu, bez razvijene industrije, na plantažama se gajilo voće i vinova loza, proizvodilo vino, sajder i kalvados. priroda im je podarila izvor mineralne vode koji je bio nadaleko poznat još iz antičkih vremena.

Smestio sam se u skromnom hotelu i posle ručka sam prošetao senovitim parkom kroz koji je prolazila bistra rečica nastala od mineralnog izvora. Vazduh je mirisao na svežinu, prolaznici su uživali u šetnji. Kupio sam lokalne novine i seo na klupu pored rečice u hladovini, šta bi drugo radio penzionisani učitelj koji je došao da se malo odmori. Uvek sam čitanje novina počinjao sa čitanjem oglasa, nadao sam se da ću tu pronaći nešto zanimljivo, kada se za trenutak ispred mene zaustavio lik zapuštenog bradatog lica i iznošenog odela.

– Otkrili su te, reče i produži dalje.

Nisam uspeo ništa da kažem jer je istog trenutka produžio dalje. Spakovao sam novine i naočare sada već vidno uznemiren kada sam primetio da se prolaznici, koji su da samo pre nekoliko trenutaka mirno šetali parkom, počeli da se okupljaju okolo mene sa svih strana i prilaze sve bliže i bliže. Nisam uspeo da ustanem sa klupe, osetio sam kako su počeli da me dodiruju.

Trgao sam se iz sna sav znojav i u neverici gledao okolo sebe, bio sam u svojoj sobi, kod kuće. Srce mi je udaralo kao ludo. Dok sam gledao širom otvorenih očiju u plafon, neprijatnu tišinu je prekinuo zvono na ulaznim vratima, jedanput kratko, pauza, pa još dva puta kratko.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

4 реаговања на ŠPIJUN

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s