GENEZA BOLESTI

Probudio sam se tog jutra sa bolom u glavi, mamuran, kao da sam se cele noći borio sa sto đavola. Počela su da pristižu sećanja na snove, nisam to želeo, ništa lepo ne mogu doneti. Skrenuo sam pažnju na sivilo jutra dok novi utisci ne zatrpaju sećanja na snove, što obično uspeva, ali glavobolja je ostala. Bol se prenosio od zgloba desne strane donje vilice do slepoočnice pa i malo iznad. Ali sve ovo počelo je dan ranije.

Naime, tada se dogodilo da me je jedan baksuz po prirodi, ali i ljigavi stvor, ulizica i potkazivač, licemer lažljivi poslužio roštiljem i pivom. Znao sam da će nešto poći po zlu. Sva njegova iznenadna dobrota bila mi je sumnjiva. Ali hajde da ne osuđujem, došao sam naivno a i mirisao je roštilj, limenke piva su bile u kofi sa ledom, sve podešeno kako treba. Došli su i neki njegovi drugari, pretpostavljam baksuzi po prirodi, ali i ljigavi stvorovi, ulizice i potkazivači, licemeri lažljivi. Nije mi baš bilo prijatno ali popio sam nekoliko limenki piva i pojeo parče mesa sa roštilja. Meso je bilo tvrdo, osetio sam bol u vilici pokušavajući da pregrizem, i to brzo zaboravio, kao i sve ostalo te večeri.

Pokušao sam da mamurluk i glavobolju oteram tog jutra uobičajenom rutinom. Nije pomoglo, morao sam kasnije tog prepodneva, kada je bol već postao dosadan i iritirajući da popijem analgetik. Ništa to ne bi bilo neuobičajeno ali i sledećeg jutra sam se probudio sa istim bolom u desnoj strani vilice i slepoočnici u pravcu desnog uva, opet sam popio analgetik. Kada se bol ponovio i sledećeg jutra video sam da moram nešto da uradim sa sobom. Ne znam ni sam zbog čega, povezao sam bol sa mogućom upalom uva, valjda zbog neposredne blizine. Već sam preturao po kutiji sa lekovima tražeći neki antibiotik, odmah sam popio duplu dozu, međutim kako je pakovanje bilo korišćeno, ostala je samo jedna kapsula za sutra. Razmišljao kako da nabavim novo pakovanje, što je komplikovalo situaciju jer nisam bio kod lekara. Za svaki slučaj ugurao sam duboko u uvo i antibiotik mast i zaspao. I gle čuda narednog jutra bol je bio dosta slabiji, nastavi sam sa lično određenom terapijom i narednih dana, a kako sam uspeo da nabavim antibiotik bez recepta, prevarom, je posebna priča.

Posle nekoliko dana kada sam popio sve kapsule antibiotika i potrošio pola tube antibiotik masti koju sam trpao u uvo, bol je ipak ostao ali u tragovima, počeo sam da sumnjam da je to bila pogrešna dijagnoza i da sam ipak možda neosnovano okrivio nedužno uvo. A šta ako je to sve bilo od zuba a bol se proširila refleksno kroz vilicu. Moguće da se proces u bolesnom korenu zuba primirio od antibiotika. Nisam imao više živaca da nagađam, otišao sam konačno sledećeg jutra kod najbližeg zubara. Detaljno je pregledao sve zube i dao predlog šta sve treba uraditi, od skidanja kamenca do problema sa povlačenjem desni, sve nebitne stvari, ali njegov zaključak je bio da zub nije problematičan. Objasnio mi je neke vežbe za zglob vilice koje nisam mogao da ponovim, tako da sam delovao kao debil i jedva čekao da napustim ordinaciju. Tog dana bol u vilici i glavi je prestala.

Prošla su naredna tri dana manje više mirno bez glavobolje i analgetika kada sam prolazio pored kuće baksuza po prirodi, ali i ljigavog stvora, ulizice i potkazivača, licemera lažljivog, kada sam krajičkom oka primetio da opet peče roštilj i sa podignutom limenkom piva me doziva, nisam se okretao samo sam podigao ruku i pokazao mu srednji prst.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s