ADAM I ČAJNI KOLUTIĆI

„Ako tražiš nešto i to nešto traži tebe“

Bilo je kasno popodne kada je Adam hitno odlučio da ide do obližnje prodavnice. Pravi trenutak, Eva je ispružena na sofi gledala omiljenu seriju, mačak je pored nje, otvorenih očiju dremao, kao da je na plaži. Postojao je samo jedan razlog koji je tražio tako hitnu intervenciju, kako bitan, tako važan da odlaganja nije bilo. Ovalna šarena posuda na sredini stola od fine keramike oslikana raznobojnim cvetićima sa crvenim poklopcem koji je imao ispupčenje na vrhu je bila prazna. Nema čajnih kolutića. To je moralo odmah da se reši. Patološka ljubav prema čajnim kolutićima Adama je vratilo u rano detinjstvo, verovatno i još ranije u ono ne svesno doba kada je trebalo preživeti bez majčinog mleka. Preživeo je, a za to su bili zaslužni keks i mleko. To je ljubav koja će trajati do kraja života, ne može prestati, jer je zapisana u genima. Adam odmahnu glavom kada mu ove misli po ko zna koji put prođoše kroz glavu, uvek u kući mora imati samo dve osnovne namirnice, keks i mleko, tako je bilo nekada, tako je i sada. Eva ne zna da napravi čajne kolutiće, nije ona kriva zbog toga, ona je pisac, zanesena i nestvarna, u oblacima, a čajni kolutići su tako stvarni mirišu na vanilu i mleko.
Pre izvesnog vremena probao je nov model čajnih kolutića. Primetio ih je slučajno u prodavnici, mada u slučajne događaje nije verovao, čajni kolutovi su se tu pojavili pred njim sa razlogom.  Tražili Adama i bukvalno se smejali sa police u prodavnici. Bili su obliku smiley, kakvi na šarenom omotu takvi i u pakovanju, nasmejani i srećni. Adam je uvek uzvratio smešak. Oborili su ga sa nogu, ljubav na prvi pogled i ukus, ukus vanile. Dok je presipao keks u posudu video je da ima polomljenih, nasmeja se, te najviše voli. Idilu prekinu mačak koji najavi dolazak Eve neki trenutak kasnije, sa najlepšim osmehom na svetu, osmehom koji je nagoveštavao nešto.

  • Dušo samo mi reci skinuću Sunce sa neba, Adam je kao na pozornici recitovao,
  • Biće dovoljno da spremiš dva čaja, za neki minut dolazi kuma, mazno prošaputa Eva ne skidajući pogled krupnih plavih očiju sa Adama, zatežući svileni ogrtač ovo vitkog struka, naglašavajući grudi, dok na trenutak rastvori ogrtač i izađe iz sobe. Adamu ispade keks iz ruke. Mačak lagano napusti prostoriju idući za Evinim smehom.
    Adam rutinski skuva dva čaja, stavi nekoliko čajnih kolutića na tacnu i sve odnese u salon. Mogao je da se ponovo posveti omiljenoj selekciji. Seo je za sto i stavio posudu ispred sebe, kao i veliku šolju toplog mleka. Analizirao je smiley keks, uvek prvo nastradaju oni koji su polomljeni, sa pola lica, ili sa nekim nedostatkom, takva im je sudbina, nisu predodređeni da duže opstanu. Dok ih je krckao Adam pomisli da je bog smaily i da se sada u ustima i stomaku pomešani sa mlekom sjedinjuju u celinu i postaju kompletni. Oni koji nisu polomljeni ostavio je za kasnije, i tu ima odabira , neće ni jedan smiley nevin da strada pre nego što na njega dođe red. Prvo će oni malo više pečeni, nijanse odlučuju, ili imaju neku mikro falinku po Adamovoj proceni. U svako slučaju stradaće svi, pre ili kasnije, ali neki red mora da se zna. Adamu se to učini poznato, setiće se već odakle. Nije imao više vremena za razmišljanje, bilo je vreme za akciju jer je Eva upravo ispratila kumu do vrata gde su čavrljale. Adam je imao samo toliko vremena da zatvori mačka u sobu i obuče svileni ogrtač.
Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s