ADAM EVA I BUDUĆNOST

„Dok ovo pišem osećam da sadašnjost nestaje, ono čega nema nije zaboravljeno. Od ovog trenutka, ovog momenta, postoji samo jedan put u sledeći trenutak, nemam drugu opciju. Živim u tom sledećem trenutku koji se zove budućnost, lažu nas da postoji sadašnjost. Apsurd i besmislenost se tek uviđa kada se dođe do logičnog zaključka da je sva budućnost već sadržana u prošlosti gde se jedno i drugo stapaju u tačku. Ono što je za nas bitno je da to ne znači prestanak postojanja već njegov početak, iz trenutka u trenutak.“
Adam

Bilo je kasno popodne kada je Eva ustala od radnog stola, pisanje romana je zapalo u krizu. Ako nešto ne ide kako treba bolje prekinuti dok ne dođe pravi momenat. To su bile Adamove mudrosti, sa smeškom se setila Eva, tih jednostavnih ali delotvornih saveta koje je Adam uvek imao pri ruci da kaže, kao u prolazu, i nastavi dalje. Ako hoćeš poslušaj. Vremenom je Eva naučila da je pametnije poslušati.
Prišla je otvorenom prozoru, zavesa je lelujala, osećala se blaga prolećna svežina tek pokošene trave. Adam je kao i obično radio nešto po dvorištu. Eva je volela da to posmatra skrivena iza zavese. Adam je upravo završio šišanje travnjaka, klekao je na zemlju i u nekoj sumanutoj pozi savio glavu da gleda travu iz profila. Verovatno se i trava zapitala šta on to posmatra, a kada bi konačno shvatila neki listovi su izdužili svoje tanke vratove a drugi su se malo povili da bi bili svi iste visine. Adam je tek tada ustao i zadovoljno se nasmešio a trava je počela zadovoljno da se njiše, igra sambu, zeleni tepih se lelujao zadovoljan jer je sledilo uključenje prskalica i tako željena voda, kupanje, uživanje i hrana. Eva je to sve posmatrala, a kada je Adam kasnije pred mrak ulazio u kuću trava je malo polegla, sita i zadovoljna. Adam je Evi puno pričao o travnjaku a Eva je slušala pažljivo, iako je to sve znala i još mnogo više, zato što ga je volela.
Posebna priča bilo je drveće, Adam je imao čitave teorije o njihovom životu. Često bi joj prepričavao šta je sve čuo od drveća u dvorištu, i kako se veliki Zlatni Jasen svađao sa Crvenim Javorom a da su se tri breze u zapadnom delu dvorišta tome smejale. Grane su se pomerale, lišće se govorilo a Adam je znao i osećao taj nemušti jezik prirode, Eva je to slušala pažljivo, iako je sve to znala, i još mnogo više, zato što ga je volela.
Svakodnevni ritual Adamovog boravka u dvorištu bilo je hranjenje ptica. Adam je okačio puno posuda sa semenkama na grane drveća. Brzo su se navikle da dolaze. Bilo je tu puno senica, vrabaca, nekih crnih ptičica sa dugačkim crvenkastim repom koje su generacijama unazad živele tu negde u krošnjama drveća. Kada bi Adam napunio posude sa semenkama krošnje drveća bi oživele, lišće je treptalo od siline ptičije graje i žamora. Ponekad su se svađale oko mesta pored posude sa semenkama, nekada bi sve odletela a nekoliko trenutaka kasnije bi se vratilo još više, kao da su pozvane na ručak. Adam je to sve posmatrao zadovoljan sa uživanjem udobno smešten u svojoj stolici za ljuljanje. Eva je mogla da sasvim tačno opiše da je ponekad videla Adama kako samo jednostavno ispruži ruku i kažiprst a neka ptičica sleti na prst, nešto cvrkuta i odleti. Adam je pričao da je sestra od crveno repe ptice danas tri puta dolazila sa mladuncima i da su zbog toga sve senice negodovale. Eva je rekla Adamu da ne izmišlja, a verovala mu je sve, samo je volela da ponovo i ponovo sluša tu priču, zato što ga je volela.
Nekada bi Adama videla, iza spuštene zavese, kako leži na travnjaku, zatim počne da se kotrlja, nekoliko puta na jednu stranu a zatim isto toliko puta na drugu stranu, ono što je primetila posle toga da trava uopšte nije povijena, kao da je Adam bio lak kao pero, a bio je baš krupan i težak. Bila je to samo još jedna misterija. Kada bi ga pitala šta je to radio na travnjaku, Adam bi se zamislio, kao da razmišlja šta da ispriča, kako to da objasni, da bi na kraju samo lakonski odgovorio, to je visoka matematika. Eva je morala da bude baš uporna , kao i svaka radoznala žena, sve dok Adam nije pristao da do detalja ispriča teoriju i praksu o energiji, uspostavljanju ravnoteže u telu sa majkom Zemljom. Eva je stalno nešto novo zapitkivala iako je i sama dosta znala ali volela je da ga sluša jer ga je volela.
Eva je tako nalazila inspiraciju za pisanje romana, izmišljeni likovi su bili sve varijante Adama, videla da stvarno postoje u njenoj neposrednoj okolini iako tu ispred kuće nije bilo ništa posebno, kao i ispred drugih kuća, običan travnjak i par drveća, ali samo na prvi pogled tako izgleda, unutar toga se nalazi čitav svet svakodnevnih događaja, osećala je da se sadašnjost pretapa i nestaje u sledećem trenutku budućnosti koje je trebalo doživeti jer nema druge opcije.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s