PLIVANJE

Pretvaramo se da smo normalni, plivamo po sredini mora i ako se druga obala ne vidi, nema je ni u najavi. Moramo tako, nema drugog izbora jer sutra stiže novi dan i opet mora da se pliva, možda se druga obala pojavi, možda je to pusto ostrvo sa ljudožderima, a možda raj, nikada ne znaš, znaš samo da radiš ono što radiš a to je da plivaš. Da bi mogao da plivaš moraš da znaš puno stvari, nije plivanje tako jednostavno, kako na prvi pogled izgleda. Moraš da ponoviš mnogo zaveslaja i da se setiš svakoga dana tako jednostavnih stvari da ne bi potonuo. Na primer, moraš da znaš šifru za kompjuter, šifre za telefon, šifru nekoliko mail-a kako privatnih tako i poslovnih, šifre bankovnih kartica, da znaš zamršene procedure sa klijentima, njihov psihološki profil, psihološki profil kolega, da primetiš da se koleginica ošišala, a da kolega ima novu košulju, da se setiš šifre za plaćanje preko interneta, gde je dobra a gde nije brza hrana, da se setiš da pozoveš roditelje, da ne zaboraviš da pitaš sina kako je uradio kolokvijum i da li se ćerka pomirila sa najboljom drugaricom, da ne zaboraviš spisak stvari koje treba da kupiš i da sve to doneseš kući, da ne zaboraviš da pitaš komšinicu kako je bolesni muž i da napraviš žalosnu facu ako kaže da mu nije dobro, da ne zaboraviš da svratiš do servisa za automobile i pitaš zašto motor ima čudan zvuk i kada te majstor u servisu gleda čudno kao ludaka, da ne zaboraviš da dodaš malo vode u cveće jer je i ono živo biće, kao i gladna mačka koja čeka na pragu kuće, usput primetiš da je hranilica za ptice okačena na grani drveta skoro prazna, da ne zaboraviš da u povratku pokupiš ženu sa posla, to nikako ne smeš da zaboraviš, i da je pitaš šta joj je direktor danas rekao na sastanku, da ne zaboraviš da popiješ lek, ujutro, u podne i uveče jer je od životne važnosti i značaja da izgledaš bar malo normalno, da ne zaboraviš da pozoveš prijatelja i pitaš kako mu je bolesni otac, jer ste stvarno prijatelji od kada znaš za sebe, da ne zaboraviš da pozoveš servis koji treba da popravi roletnu a oni svakog dana obećaju da će doći i slažu, da ne zaboraviš da pokupiš račune iz poštanskog sandučeta,…ne mogu svega da se setim, ima još toga jer se svakodnevno pravimo da smo normalni i plivamo i ako ne vidimo drugu obalu, moramo tako jer kažu ako ne plivaš onda počinješ da toneš, a sutra je novi dan.