REČ

Put kroz značenje reči, odnosno pronalaženje smisla izgovorenih ili napisanih reči predstavlja vrlo složen postupak dešifrovanja mimike stvoritelja, zbog toga je čitanje u nekom smislu odlazak u onostrano, kada svest o samom sebi prestaje da bude dominantna i fokusira se na neku novu dimenziju reči. Stvoritelj je odabrao reči smislene sadržine koje ima njegovu emociju tog magičnog i neponovljivo trenutka. Pisac emocijama daje boju, koja se u svesti čitaoca pretvara u sliku. Vrlo složen postupak se odigrava u deliću trenutku kada se uspostavlja veza između pisca i čitaoca. Pisac nije tako lako pronašao te reči, one su od nekuda došle jer ima beskrajno mnogo mogućnosti i kombinacija od kojih je samo jedna prava. Pisac luta virtuelnim lavirintom u potrazi za smislom, dok sve to posmatra čuvar riznice reči, jedinog bogatstva koje ovaj svet poseduje. U beskraju prostora i vremena na početku beše reč. Tako je bilo nekada, tako je sada, tako će i ostati, sve dok postovi prostor i vreme. Ako pisac u svojoj svesti pronađe riznicu reči samim tim je odabran od čuvara riznice i njemu je dopušteno da odabere reči koje su mu potrebne. Ako ti se pružila prilika da pronađeš pravu reč u pravom trenutku napisa si najlepšu priču, svoj život. Tako postaješ čuvar riznice reči, čuvar najbogatije blaga koje postoji na ovome svetu. Tada se reči čuju tako glasno i jasno da dopiru do svesti onoga koji ih čuje ili pročita i tako reči menjaju svet. Ono što je takođe važno, to su reči koje se ne izgovore, one imaju uticaj i na onoga koji uh je zadržao u sebi kao i na onoga kome su trebale da budu upućene. Nije tako jednostavno doći do riznice reči i steći najveće blago koje postoji jer se tako preuzima velika odgovornost, čuvar riznice dozvoljava samo odabranima koji lutaju u beskrajnim mogućnostima da čistog srca pronađu blago. Ako se blago riznice reči ne pronađe čuvar riznice udeli svakome reči koje zaslužuje. Reči ne mogu da se kupe, ne mogu da se zakupe, ne mogu da se ukradu zato su ne promenljivo blago dato na čuvanje gospodaru prostora i vremena. To je početak i kraj priče jer zamislite samo šta bi se dogodilo da je svakome dostupno tako veliko bogatstvo kakve su reči, tas vage na kojem se nalaze laži počeo bi da preteže i sve bi izgubilo smisao. Obmana bi pobedila, gospodar prostora i vremena bi prestao da postoji jer je svoje najveće blago izgubio. Gospodar riznice reči čuva blago i tako održava smisao postojanja jer na početku beše reč, tako je bilo nekada, tako je sada, tako će biti uvek.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

2 реаговања на REČ

  1. vesnacamprag каже:

    Divno, eh ta reč izgovorena napisana ili neizgovorena, duboko mi poznata 😊

  2. Bratislav каже:

    Šta mi imamo drugo osim reči, šta nam treba drugo osim reči, šta će nam nedostajati, osim reči .. hvala puno na komentaru, srdačan pozdrav 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s