Najbolji ručak sam pojeo prstima. Celo moje telo i sve što imam učinili su da osetim slastan ukus još u masnoj ruci. Slatko kao med što klizi sa usana, slano kao morska so što krcka među zubima, hrskavo kao korica tek pečenog hleba, kiselo kao dresing od limuna što do mozga dođe, gorko kao zelena rukola, masno kao slanina, dok se sliva i curi kroz prste pre nego halapljivo progutam kao gladna zver, jedini način da utišam iskonsku glad koja me opseda kao vuka. To samo dobri Bog, nadam se, može da me pohotnog razume, a gladni čitalac, nadam se, samo nagoveštaj da nasluti.
Najbolji ručak pojeo sam očima, celo moje telo i sve što imam, učinili su da osetim slastan ukus u pohotnim očima, da vidim kako još vrući žuti preliv se razliva u slapovima preko zagorelog vrelog mesa, tek sklonjenog sa roštilja, dok oštri tanki nož ga lako seče na drvenoj dasci, curi tamni sok boje pečene krvi, slutim, i nagoveštava u oku izgladnelog vuka koji još živ plen guta očima. To samo dobri Bog, nadam se, može da me pohotnog razume, a gladni čitalac, nadam se, samo da nagoveštaj nasluti.
Najbolji ručak nikada nisam pojeo, to samo dobri Bog, nadam se, može da me kao isposnika razume, a gladni čitalac, nadam se, samo da kraj nasluti.
GLAD
Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.
Prostor korisnika Bratislav 
Trebali bi svi da živimo u stanju bestrašća, ali onda bi ovo bio savršen svijet, zar ne? 🙂
Dobra je ideja da se bolje i realnije sagleda slika ako se izvrši uveličavanje ali mislim da se u ovom slučaju stvara nerealna slika, bar iz ove sada perspektive, svako mora za sebe da nađe put, svet se ne gleda generalno već samo su jedinke bitne svaka za sebe. Hvala puno na komentaru 🙂