POZIV

Jak zvuk, kao neko zvono, ne mogu da se tačno setim u trenutku, to nešto jako me je probudilo. Nadjačalo je snove, u trenutku sam sve zaboravio, samo je neka slika ostala, nisam mogao da se setim čija je bila, znam da mi je neko bitan nešto rekao, došla je kao grom da mi rasturi mozak, da me ili ubije ili probudi. Bio sam svestan svega, probuđen, na laktovima, širom otvorenih očiju zurio u polu mrak, srce da mi iz grudi iskoči. Svetleo je displej mobilnog telefona. Ne nije to bilo uobičajeno zvono mog mobilnog telefona, nije me to probudilo, displej se isključio. Spustio sam glavu na jastuk, bio je mokar. Uzeo sam mobilni telefon, uključio, svetlo displeja mi je obasjalo lice. Propušten poziv i moje ime na displeju. Zurio sam u mobilni telefon koji se polako isključivao. Bio sam više nego budan. Dok sam polako spuštao telefon pored sebe osetio sam vibracije, opet poziv, okrenuo sam telefon prema sebi. Moje ime na displeju je svetlelo. Nisam smeo da se javim. U glavi mi je bio haos, ništa mi nije bilo jasno, život mi se okrenuo naopako, nisam mogao u trenutku da se setim ničeg logičnog. Sve je oko mene nestalo, kao magla i u magli neke senke. Ovo mora da se prekine, ovog trenutka ili ću poludeti. Pritisnuo sam dugme da uzvratim poziv. Čuo sam zvuk, negde je zvonilo, šta ako čujem svoj glas, proletela mi je kroz mozak i celo telo naježilo od toga. Veza se konačno uspostavila. „Gde si mi sine, što si se toliko zadržao, već dugo te čekamo.“ čuo sam drag i mio zabrinut glas moje majke, otac je nešto u pozadini dodao, nisam ga dobro razumeo. Hteo sam da ustanem iz kreveta da kažem, da evo dolazim ovog trenutka, kada mi se nešto zakačilo za ruke i noge, sa noćnog ormarića je pala na pod čaša i razbilo se uz jak prasak. A zatim je neko uključio svetlo.
• Opet je pokušao da ustane,
• Lepo sam rekla doktoru da su potrebni jači sedativi,
• Uključi direktno u venu.
• Ne zaboravi da počistiš posle i oduzmi mu konačno tu igračku od telefona.

Sada sam se tek setio, sanjao sam lepog šarenog leptira.