„ U tom kratkom dokumentu koji nam je doktor Emir prvo pročitao na arapskom pa pojasnio na engleskom, da je Kosta tražio da mu se telo, o trošku ostavštine odnese u postojbinu, selo to i to, u Jugoslaviji, i da tamo bude sahranjen po ondašnjim narodnim običajima pored svojih roditelja. Čak je napisao, na svom jeziku, šta na grobu treba da piše u kamenu. Epitaf treba da glasi:
Kad bi kamen koji pada imao svest,
On bi držao da je njegovo padanje
rezultat njegove slobodne volje.“
Dejan Tiago Stanković iz romana Zamalek
Prostor korisnika Bratislav 