ALKOHOL

Stvarnost je samo prekomerno uredno očešljana fantazija,“
Goran Petrović

Pedantni hroničari i analitičari, vredni posmatrači naše vesele svakodnevice me već duži vremenski period upozoravaju, alarmiraju o mogućem, sve izvesnije, nestanku još jedne vrste na našoj plavoj planeti. Alkoholičar je vrsta u izumiranju. Polako neslavno nestaju, a pošto nikoga nemaju i društvo nije zainteresovano za njih, verovatno da nećemo ni primetiti njihov nestanak. Nestaju zbog iscrpljenosti koja je produkt njihov svakodnevne aktivnosti koja im prvo uzme dušu pa posle na kraju i telo. Nestaju zato što su prevaziđeni, njihovo, rekao bi neki običan čovek, izmenjena svest nije u modi. Svako vreme ima svoje breme. Alkoholičari pripadaju prošlosti i sve ih je manje, ali to nikoga nije briga.
Da se ne bi zaboravilo na tu vrstu u izumiranju, dok budućnost sve brže ispija sadašnjost, pokušaću da vam otkrijem po neku tajnu alkoholizma.

Elem, pravi alkoholičar, zavisnik, se budi rano ujutru pre prvih petlova, bez obzira na godišnje doba, vremenske prilike ili ne prilike, ratno stanje, ili mesečeve mene, da li je spavao u svom krevetu ili tamo negde gde se i ne seća da je zapao. Nema to nikakvog uticaja. Vreme spavanja je bez potrebe izgubljeno vreme bez alkohola i tu nema diskusije. Pravi alkoholičar, bez obzira na situaciju u kojoj se probudio odmah polazi rukom da pronađe u najbližoj okolini flašu, još dok su oči zatvorene. Pravi alkoholičar odmah popije dva, tri gutljaja spasonosne tečnosti, tek tada može da progleda na oči. Oduvek se pilo direktno iz flaše, Čaše su za amatere, početnike, imitatore. Prava količina se konzumira direktno u grlo u nekoliko pravilno, nepravilnih gutljaja, tako jednostavnije može da se odredi zadovoljavajuća količina koja individualno varira od dva gutljaja pa naviše. Poznavao sam jednog vrlo aktivnog alkoholičara, koji sada na nebesima ispija kosmičke doze, a koji je mogao prilikom ispijanja alkohola iz flaše da ne pravi gutljaje, jednostavno mu se kroz grlo slivao sadržaj iz flaše direktno u stomak. Zabezeknuto sam posmatrao taj prirodni fenomen, kao da sam video čoveka sa trećim okom. Bio je veliki talenat i daleko je dogurao u alkoholizmu. Takvih više nema. Sećam se da je mogao da prespe iz flaše u stomak, direktno kroz grlo tehnikom disanja na nos, po tri prsta količine. To je alkoholičarska mera prema obimu flaše širina tri prsta, zavidna količina. Veliki umetnik, kažem još jedanput. Jutarnja doza alkohola je potrebna i neophodna na donjoj ivici noći jer dan je dug, i ako si pravi alkoholičar moraš početi svoj posao od ranog jutra vredno i marljivo. Prvi jutarnji gutljaj donosi smirenje i brojne medicinske pogodnosti, naročito kao odlično sredstvo za smirivanje ruku koje se tresu, a kada se ruke tresu ne može da se pije iz čaša jer se dragocena tečnost prospe na pod, što često greše amateri i ne talentovani alkoholičari u pokušaju. Alkohol je dobar za doručak jer ima puno kalorija. Pravi alkoholičar tako vedro i veselo započne dan što je pravi trenutak da se okupi društvo neophodno za nastavak započetih aktivnosti. Pravi alkoholičar vrlo retko pije sam, to su egocentrični izrodi koji potvrđuju pravilo da je alkoholizam društvena aktivnost. Alkoholičari nemaju biološku porodicu u svom okruženju zato oni traže društvo i tako prave zajednicu u kojoj opstaju do smrti, što vrlo često, nažalost i ne traje baš dugo, za njihovu utehu većina vremena provodi se u halucinogenom svetu što stvara osećaj nad realne aktivnosti. Cilj okupljanja alkoholičara ima svoj humanitarni karakter. Oni mlađi, aktivniji, jači, koji su još uvek pokretni, iako hodaju malo levo, malo desno, da starijim alkoholičarima, koji su manje pokretni ili ne pokretni donesu alkohol, što je od životne važnosti da bi se preživeo dan. Nekada se dogodi da mlađi kolega koji treba da donese humanitarni paket isti otvori i proba nekoliko gutljaja, zavisno od dužine puta, sve iz razloga da bi se utvrdilo kako transport utiče na kvalitet proizvoda. Bilo bi nedopustivo da starijem kolegi, možda mentoru, odnese alkohol koji je neodgovarajućeg kvaliteta. Druženje alkoholičara, još dok su u početnoj fazi jutra podrazumeva nad realne priče koje su uvod u domen fantastike kojoj streme, dok flaša ide u krug, sve do momenta kada se nekom slučajnom svedoku učini da nerazgovetne reči prevladaju bez ikakvog smisla. To je samo dokaz da su pojedinačno ili grupno prešli u višu fazu komunikacije koja nije za obične ljude. To je prvi znak da je potrebno osveženje. Iskusni alkoholičari tada sa žestokog pića prelaze na pivo, koje se isto pije iz flaše, puno je mehurića i razgali nepca i dušu osveži. Nakon toga oni stariji zapadnu u još dublju fazu stanja svesti ili ne svesti kada prekidaju komunikaciju i ulaze u visoke kosmičke sfere koje su samo njima poznate a manifestuju se za običnog čoveka koji ih gleda kao da spavaju.
Običan čovek se saplete, padne i polomi nogu. To se alkoholičarima ne dešava. Prkose zakonima gravitacije, akcije i reakcije, levitiraju prostorom ali vrlo retko padaju, to se dešava samo amaterima i netalentovanim alkoholičarima. Kažu da ih vodi neka nepoznata sila iz same vasione iz astralnog sveta, kažu da Bog čuva pijanice. Nije da baš verujem u to ali bio sam prisutan gde je sve ličilo na neki čudni ples ali baš kada sam pomislio da će se prostrti po podu kao da ga je neka sila vratila na suprotnu stranu, pa opet iznova. Padaju samo amateri i obični ljudi.
Proveo sam puno vremena pokušavajući da uđem u sve tajne alkoholičara, što je bilo izuzetno teško, organizovani su kao sekta i ne primaju u društvo svakoga. Ili piješ ili ne piješ, nema sredine i foliranja, inicijacija ima stroge kriterijume, što je samo dokaz njihove uspešne samo održivosti kroz milenijume, sve do današnjih dana kada su nove i lako dostupne droge preuzele primat. U poslednjem trenutku sam saznao neke od tajni koje se prenose iz flaše u flašu. U trenucima bez svedoka, jedan od vrhovnih poglavara alkoholičarske sekte mi je jedva čujnim glasom, na granici razumljivosti, promrmljao veliku tajnu: „ Kada kiša pada trava raste, kada kiša ne pada trava se sparuši …Piće drži čoveka…“ mrmljao je još nešto nisam više razumeo ipak sam amater, mogao sam da konstatujem dalje samo jednolično hrkanje. Ako vidite nekada na ulici alkoholičara to je možda poslednji primerak, dolazi novo vreme koje donosi nove droge. Živeli vi meni i uz tugu ili radost ipak poslužite neko piće.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s