STRPITE SE MALO

„Naživeli ste se. Od sada smatrajte da vam je svaki dan bonus. Nagrada u igri na sreću. Boli vas ? Lezite u krevet. I dalje vas boli ? Strpite se malo, ili će proći ili će te umreti.“
Etgar Keret

Duboko ukorenjeno mišljenje da postoje ljudi koji su zdravi i oni drugi koji su bolesni je totalna besmislica koju su izmislili oni što sebe smatraju zdravima, pre nego što su se razboleli. Razlog je jednostavne prirode, superiornosti onih što za sebe misle da su zdravi u odnosu na one za koje je dokazano da su bolesni. I oni koji za sebe misle da su zdravi duboko u sebi osećaju da je samo pitanje trenutka kada će preći u onu drugu grupu, i zato žele da iskoriste taj trenutak prednosti. Istina je da oni koji za sebe misle da su zdravi, samo nisu bili kod lekara, našlo bi se već nešto sigurno, znaju to oni vrlo dobro a i kada saznaju da su bolesni kriju to dokle god je moguće, makar to bilo toliko očigledno, kao da im je jedna noga kraća, neće priznati makar ih videli da izlaze iz bolnice sa hrpom papira na nosilima.
Nikada mi nije bilo jasno zašto se zdravstvene ambulante zovu dom zdravlja, čista manipulacija terminima u cilju zamene mesta u svesti. Bolesni nemaju svoj dom bolesnih jer je to tužan naziv, sramota je biti bolestan. U domove zdravlja ne dolaze zdravi to je svima jasno. No da pođemo redom i lekari umiru zar ne. Istina je da smo svi bolesni, u sebi nosimo sve postojeće i nepostojeće bolesti, takvi smo se rodili i sa njima umiremo, neko pre, neko kasnije, strpite se malo.
Samim ulaskom u zdravstvenu ustanovu bolesnik je u velikoj prednosti u odnosu na one koji su umrli a da nisu ni došli do neke zdravstvene ustanove, to saznanje je dovoljno da ima nadu, u sigurnim je rukama. Međutim i lekari umiru, zar ne, strpite se malo, ima vremena za zdravstvenu ustanovu, rade svakog dana od 07 do 19 časova i subotom do 15 časova, nedeljom ne rade. Tamo gde ih ima. Imam jednog poznanika koji nikada nije bio kod lekara, nema ni zdravstveno osiguranje, neće da plaća bespotrebno, kaže tako. Kada je bolestan ide u apoteku, kaže šta ga boli i kupi lek, kaže ne trpi posrednike lekare. Nema razloga da ide kod lekara kada posle toga mora da ide u apoteku i kupi lek. Zanimljivo razmišljanje, možda je imao do sada sreće a možda je u pravu ko bi znao, njemu to do sada polazi za rukom.
Odaću vam jednu tajnu. Da bi sebe doveli u stanje potpune psihofizičke harmonije predlažem jedan tretman koji će vam pomoći u prevenciji od daleko bilo neke bolesti, služi za jačanje svih prirodnih resursa kojima potencijalno raspolažete i čestim ponavljanjem ove terapije bićete sve uspešniji, strpite se malo, terpija je vrlo jednostavna i može svako da je primenjuje, dovodi do dugovečnosti pod uslovom da niko ne primeti šta radite, ako vas primeti šta radite gotovi ste, upamtite to. Dakle sve što treba da uradite je da budete sami u zamračenoj prostoriji, da pustite muziku Mocarta, Baha ili Šuberta, već po svom izboru i da dirigujete, dirigujete, dirigujete do potpune harmonije. Želim vam uspešan koncert, magija najbolje rađa početkom zime.