TEOLOG U SMRTI

Nestoru Ibari

Kad je umro Melanhton, anđeli su mi saopštili da mu je na onom svetu data kuća prividno ista kao ona koju je imao na zemlji. (Gotovo svim pridošlicama u večnost događa se isto i stoga veruju da nisu umrli.) Pokućstvo je bilo isto: kuhinjski sto, pisaći sto s fiokama, polica s knjigama. Čim se Melanhton probudio u tom novom domu, iznova se latio književnog rada kao da nije mrtvo truplo i nekoliko dana je pisao o opravdanju verom. Po svom starom običaju, nije napisao ni slovca o milosrđu. Anđeli su uočili taj propust i poslali glasnike da ga ispitaju. Melanhton je odvratio: „Nepobitno sam dokazao da duša može bez milosrđa i da je za dolazak na nebo dovoljna vera.“ Govorio je to nadobudno, ne znajući da je mrtav i da se nalazi na nebesima. Čuvši te reči, anđeli su ga napustili.
Dve, tri sedmice kasnije nameštaj je počeo da gubi boju sve dok nije postao nevidljiv, izuzev fotelje, stola, listova hartije i mastionice. Uz to, na zidovima pojavile su se mrlje od kreča a na patosu nekakav žuti lak. Odeća na njemu postala je mnogo grubljeg tkanja. Uprkos tome on je i dalje pisao, ali pošto je istrajno poricao milosrđe, preseljen je u jednu podzemnu radionicu gde je bilo i drugih teologa poput njega. Tu je nekoliko dana bio utamničen, pa je počeo da preispituje svoje tvrdnje i dopušteno mu je da se vrati. Na sebi je imao odeću od neštavljene kože, ali se trudio da zamisli da je ono što je prethodno bilo puka halucinacija i nastavio je da veliča veru i baca drvlje i kamenje na milosrđe. Jednog dana u suton osetio je da mu je hladno. Obišao je kuću i ustanovio da ostale prostorije više nisu iste kao u njegovom zemaljskom domu. Jedna je bila krcata nepoznatim instrumentima, druga se toliko smanjila da je bilo nemoguće ući, treća se nije promenila, ali su njeni prozori i vrata gledali na velike pešćane dine. Odaja u dnu je bila puna ljudi koji su ga obožavali i ponavljali mu da nijedan teolog nije tako mudar kao on. To obožavanje mu je prijalo, ali pošto neki od tih ljudi nisu imali lice a drugi kao da su bili mrtvi, naposletku ih je sve omrznuo i postao nepoverljiv. Onda je odlučio da napiše pohvalu milosrđu, ali danas napisane stranice sutradan su bile izbrisane. To mu se događalo zato što ih je sastaljao bez uverenja.
Često je primao posete nedavno umrlih ljudi, ali bilo ga je stid što ga vide u tako prljavoj sobi. Da bi ih uverio da je na nebu, dogovorio se sa jednim vešcem iz odaje u dnu, i on ih je obmanjivao pričama blistavila i spokoja. Čim bi posetioci otišli, opet su se pojavljivali siromaštvo i kreč, ponekad i malo ranije.
Poslednje vesti o Melanhtonu glase da su ga čarobnjak i jedan od ljudi bez lica odveli do peščanih dina i da je sada nešto kao đavolji sluga.
( Iz knjige Arcana coelestia Emanuela Svedenborga)