Архиве категорија: Knjige

Udicom se pecaju ribe, tako se obično podrazumeva, međutim možda niste znali postoje i neke nebeske udice za koju se zakačinju ljudi i koja ih povuče, nažalost na nebo. Ovo je priča o jednoj takvoj vrlo lukavoj nebeskoj udici koja … Наставите са читањем →

Na zidu iznad vrata bio je postavljen veliki TV koji niko nije gledao, ton je bio utišan skoro do kraja, smenjivale su se slike, koje nisu nikoga interesovale. Spustio sam stvari na jednu od stolica pored stola sa metalnim nogarima … Наставите са читањем →

DECA Dok su tako sumorno, deprimirajuće, krajnje bezdušno bacali sa neba kišu, koju mrzim iz dna duše, sklupčala sam se na vazdušastoj sofi u toploj kuhinji, i nemo bez ikakve druge želje, osim ručka u najavi, posmatrala ukućane, koji su … Наставите са читањем →

Jedino je sigurno izvesno da su sva predviđanja pogrešna, to vam mogu kompetentno i verodostojno potvrditi kao recimo neko ko je to saznao iz prve ruke na svojoj koži. Zbog toga sam odlučio da ovu poučnu i istinitu priču podelim … Наставите са читањем →

Beše u Santjagu neki sveštenik koji je puno želeo da izuči veštinu čarobnjaštva. Čuo je da je najveći znalac magije don Iljan iz Toleda, pa je otišao u taj grad da ga potraži.Istog dana kada je stigao, zaputio se pravo … Наставите са читањем →

Nestoru Ibari Kad je umro Melanhton, anđeli su mi saopštili da mu je na onom svetu data kuća prividno ista kao ona koju je imao na zemlji. (Gotovo svim pridošlicama u večnost događa se isto i stoga veruju da nisu … Наставите са читањем →

Tog sumornog jesenjeg, prohladnog jutra, autobus koji je trebalo da nas odveze do škole je kasnio. Nas nekoliko čekali smo ispod nadstrešnice dok je kiša počinjala, u stvari pravo pitanje je bilo gde otići kada nećemo u školu. Hajdemo kod … Наставите са читањем →

Dok sam polako u magnovenju i sa mukom tražio nepostojeće reči, a na usnama imao samo mrvice tišine, ona se okrenula i otišla.Bilo je tako jednostavno i efektno. Zapakovala sam i ponela svoj, u poslednjem trenutku, ispaljeni vragolasti osmeh veličine … Наставите са читањем →

Kada se tišina udobno smesti u sve pukotine razuma, reči molitve kao žubor poteku same, slike sveta nastaju i nestaju, rasprskavaju se i ponovo rađaju, stanu pa se ponovo pokrenu, svaki put sve sporije dok snaga molitve ne ovlada i … Наставите са читањем →

Bilo je kasno popodne kada sam se setio da su još jutros potrošene zalihe čeri paradaiza. Ljubav prema čeri paradaizu je jedna od retkih slabosti, pored rukole, mekog punomasnog sira i možda voćne rakije od dunje, možda. Trenutak kada ta … Наставите са читањем →

Sa znojavog lica svlačila se u tragovima ljigava maska, kravata mi je stezala grlo, razne iskrice su igrale ispred očiju, činilo se da ću pasti, sve se to odigralo u trenutku kada se neke stvari i neki događaji sami od … Наставите са читањем →

Ne znam u šta on to gleda, veče je, nazirem ga, osluškujem šapat onoga čega nema, kamen u džepu, da li je još tamo. Neke vrane se glasno čuju, ne znam u šta on to gleda, da li može da … Наставите са читањем →

„Naživeli ste se. Od sada smatrajte da vam je svaki dan bonus. Nagrada u igri na sreću. Boli vas ? Lezite u krevet. I dalje vas boli ? Strpite se malo, ili će proći ili će te umreti.“Etgar Keret Duboko … Наставите са читањем →

„ Stvarnost je samo prekomerno uredno očešljana fantazija,“Goran Petrović Pedantni hroničari i analitičari, vredni posmatrači naše vesele svakodnevice me već duži vremenski period upozoravaju, alarmiraju o mogućem, sve izvesnije, nestanku još jedne vrste na našoj plavoj planeti. Alkoholičar je vrsta … Наставите са читањем →

„ U tom kratkom dokumentu koji nam je doktor Emir prvo pročitao na arapskom pa pojasnio na engleskom, da je Kosta tražio da mu se telo, o trošku ostavštine odnese u postojbinu, selo to i to, u Jugoslaviji, i da … Наставите са читањем →

Jak zvuk, kao neko zvono, ne mogu da se tačno setim u trenutku, to nešto jako me je probudilo. Nadjačalo je snove, u trenutku sam sve zaboravio, samo je neka slika ostala, nisam mogao da se setim čija je bila, … Наставите са читањем →

Bilo je kasno popodne kada sam imao slatku nameru da ubijem tu dosadu koja me nervira, a onda sam se setio da sam u stvari srećan što imam bar tu dosadu koja me nervira.Imam privilegiju koju sam pošteno zaslužio, mislim … Наставите са читањем →

Bilo je kasno nedeljno popodne kada sam jednostavno sklopio knjigu i zanemeo. Dok sam uznemiren širom otvorenih očiju zurio u plafon kroz glavu mi je prošla čitava sinfonija raznih događaja koji su polako dolazili na svoje mesto. Ponovo sam otvorio … Наставите са читањем →