Da, baš tako, dali su mi ime Debeli Toša. Katastrofa od ljudske drskosti, šta da se radi, njihova nekultura nema granica, to je svima poznato.Nisam ja kriv da dobijem tako pogrdan naziv, neću da se pravdam, ali samo da znate, rođen sam kao prvi od braće i sestara i normalno je da budem najkrupniji. Kod nas mačaka to je bar jasno, ko je najkrupniji taj je i najači a to znači da jede onoliko koliko hoće. Ako se neko i ohrabri da priđe hrani dobije ćušku u facu i to je to, posle toga ćuti i čeka svoj red.
Elem, da se vratim tim divnim stvorenjima, ljudima, kako sami sebe nazivaju.Prvo što sam kod njih primetio je da mnogo vole da se prave pametni a u stvari su dobrim delom retardirani a nas mačke smatraju lukavim lopovima, još jedna diskriminacija. Priča ide ovako, seli smo da ručamo, što je za nas mačke jedan od najvažnijih delova dana, oni jedu meso a meni stave u činiju granule. Uvek me tako nasmeju, e neće da prođe to omalovažavanje tek tako. Nismo mi mačke maloumne pa da jedemo smrdljive granule a oni da žderu šnicle ili ribu koju obožavam, svašta. Imam i ja puno pravo da uzmem svoj deo, jesmo li mi zajedno porodica ili nismo, što stalno ponosno pričaju drugim ljudima, kao da ja ne razumem, onda sve imamo pravo da delimo na jednake delove pa i ručak. Ako ste tako pametni kao što za sebe mislite hajde da se zamenimo, jedite vi granule a ja ću ribu sa roštilja. Kada mi kao punopravnom članu porodice uskrate garantovani deo ručka, ja do pravde dolazim, nažalost na svoj način, pa neću valjda da dopustim da gori od mene jede bolju hranu. Uzmem iz tanjira šniclu kulturno i fino a oni nadaju dreku, Toša opet ukrao šniclu. Katastrofa su ti ljudi, daleko im lepa kuća. Ipak i pored svega samo jedno mogu da im priznam a to je da lepo znaju da spreme meso. Ja to ne umem, nije znala ni moja majka, zato i živimo sa ljudima i moramo da ih trpimo. Neki put znaju da preteraju kad me češkaju i počnu da me okreću naopačke, nose ko bebu i slične gluposti, ne možete da pojmite šta im sve padne napamet. Tada naravno moram da reagujem, obično je dovoljan mali zamah jednim noktom da im rasparam golu kožu. Opet počnu da se deru i galame kao da sam im glavu otkinuo, ko im kriv, prvi su krenuli, mirno sam ležao i dremao kada su počeli da me prevrću, gnjave i nose, nisam ja igračka, koji bezobrazluk i iživljavanje, šta bi bilo da sam ja sa njima tako postupio. Među nama rečeno to ne bi nikada uradio jer sam kulturan i fin. Ali recimo. Sigurno bi nastala tuča, e pa kada i mene neko uznemirava, okreće me, obrće i ponaša se kao da sam obična krpa ima da bude tuča ali pošto sam ja ipak kulturniji i imam razumevanje prema tim stvorenjima, obično je dovoljno da ih jednim noktom malo ogrebem a onda kažem vam, vrište kao mahniti.Nikako da se nauče redu, mislim da su retardirani, pa bre uzmi teču pa ga okreni i obrni naopačke pa ćeš videti kako ćeš da prođeš kada ti razbije glavu. Ma baš me briga, ko im je kriv, da imaju krzno ko sav normalan svet ne bi mogao da ih ogrebem a oni pametni još briju se, nije da se to pravim pametan ali sami prosudite da li sam u pravu ili nisam.
Diskriminacije ima koliko hoćete, mislim da su ljudi greška prirode, stvoreni da nama mačkama spremaju hranu, ostalo ništa ne vrede. Evo na primer jutros legao sam u ležaljku da se posle doručka malo odmorim i dremkam kada niz stepenice sa sprata dotrčaše deca. Tras, tras, tras, sva mi se dlaka naježi, pa onda dovikivanje, smeh i dreka. Nikoga nije briga što sam ja spavao. Malo mira tek imam kada odu iz kuće, kažu idu u školu a ovi matori na posao.To vreme koristim da istražim sve kutke u stanu, šta ću to mi je zanimljiv hobi, kada se smorim jednostavno zaspim, naravno na mekanom krevetu. Kada se vrate sa toga što zovu posao kaže da su umorni, ne razumem šta tamo njuškaju, mora da je nešto bezveze kad toga kod nam mačaka nema, neka ljudska glupost. Taj deo mi nije jasan a ne želim da to istražujem, jednostavno me ne interesuje kao i njihovo gledanje one kutije koju zovu televizor. Gledaju u tu kutiju satima, pokušao sam i ja, tako sam otkrio reklame za hranu iz kesice, ostalo je bezveze. Obožavam tu reklamu. Obično neka lepa i negovana cica-mica maca gracioznim hodom, tu mi već ispadaju oči, dođe do činije za hranu a neka žena otvori kesicu i sipa komadiće mesa u saftu, ona cica-mica maca sve poliže. Znam da ta brza hrana nije zdrava i da goji ali kada vidim tu reklamu odlepim.
Najviše su mi smešni ljudi koji piju zamućenu smrdljivu vodu. Ne prođe puno vremena posle toga počinju čudno da se ponašaju, kao da ih obuzme sam đavo, a mi mačke znamo kako on izgleda, to vam je bar jasno, nadam se. Uticaj zamućene smrdljive vode koju zovu alkohol je uvek isti, prvo su veseli, zatim agresivni, posle toga povraćaju i na kraju budu tužni. Posle nekog vremena sve ispočetka, nikako ne mogu da razumem koja je svrha toga. Da vam odam tajnu, mi mačke smo mnogo pametnije, da znate pije se samo voda i to je kraj priče što se tiče pića. Mleko je hrana.Slična je situacija, možda još i gora sa onima koje zovu pušači. Joj kako to smrdi, ali što je interesantno njima taj smrad ne smeta, vrlo čudno, ne mogu da razumem zašto to rade, da je to nešto korisno pa mi mačke bi to još pre njih ukapirali. Išao sam kradom noću na groblje, tu se zakopavaju ljudi koji crknu. Tačno sam po mirisu iz zemlje znao i mogao prstom da pokažem ko je od njih bio pušač. Ponekad mi je ljudi, zbog svega ovoga i žao, ipak živimo zajedno, što bi oni rekli porodica, ili još prisnije, mogu vam otkriti tajnu, to su naši omiljeni ljubimci, samo zbog toga ih trpimo i volimo.
Prostor korisnika Bratislav 