ČOVEK KOJI JE PRESTAO DA PRIČA

Priča o čoveku koje prestao da govori je istinita, dogodila se među nama, verovatno da nije usamljena, verovatno da ima puno takvih slučajeva, verovatno ih ne primećujemo. Čovek koji prestane da govori rekao je sve. Nije bilo više reči. Nije bilo potrebe.

Život je tekao lepo da bolje ne može biti. Čovek koji je prestao da govori imao je uspešnu karijeru, društveni život, porodicu, materijalno obezbeđen, sve je bilo na svom mestu, a verovatno da nije bilo, samo je tako izgledalo za nas pasivne posmatrače. Čovek koji je prestao da priča je posle uspešne karijere dočekao penziju, bio je vitalan, obrazovan, još u punoj životnoj snazi, sve je bilo na svom mestu, a verovatno da nije bilo, samo je tako izgledalo za nas pasivne posmatrače. Gospodin koji je imao dobronamerni savet za svakoga, koji je uvek znao kako nešto uraditi i to je uvek nenametljivo i sa rezervom, da ne bude dosadan, govorio polako spuštajući se na nivo sagovornika da bi ga razumeo. Ono što smo svi znali i videli, naravno izdaleka, a tako je oduvek bilo, da je njegova supruga od onih žena koje puno pričaju, koje su uvek u pravu, kod kojih nema pogovora ni dileme, zna se da je njena reč i prva i poslednja. Ima takvih žena, bez kompromisa, samo ih je teško trpeti. A čovek koji je prestao da govori trpeo je celog života, verovatno, to ne možemo sa sigurnošću reći, nikada se nije žalio, nikada nije povisio ton, uvek blage naravi, čovek koji ne zna da se naljuti, ali može da prestane da priča u tome ga niko ne može sprečiti. To se i dogodilo kada je otišao u penziju, posle nekog vremena, jednostavno je ućutao i više nikada nije progovorio ni jednu reč do smrti. Porodica je odmah nakon njegovog prestanka da govori preduzela sva medicinska istraživanja, on se tome nije protivio, sarađivao je. Svi pregledi su obavljeni i zaključak je bio da čovek koji je prestao da govori nema nikakvo oboljenje koje ga sprečava da normalno priča. Medicina je rekla svoje ali situacija se ništa nije promenila. Čoveka koji je prestao da govori viđao sam kako šeta sa svojom suprugom, uvek elegantan, klimnuo bi glavom u znak pozdrava, i mali smešak i to je bilo sve. Verovatno je i njegova supruga prestala da puno priča, nije više bilo razloga, nije više bilo potrebe, niti je imalo kome da priča, verovatno joj je bilo teško zbog te situacije, ne znam, a sve je bilo na svom mestu, a verovatno da nije bilo, samo je tako izgledalo za nas pasivne posmatrače

Nikada nećemo saznati zašto je čovek prestao da priča i šta se to dogodilo, koji je to tako jak razlog bio da se svaka verbalna komunikacija sa spoljnim svetom prekine, možemo samo da nagađamo, ali to nije ni bitno, njega više nema, ne možemo ništa pomoći čoveku koji je prestao da priča ali možemo da učinimo ono bitno a to je da ne budemo razlog nečijeg čutanja.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

8 реаговања на ČOVEK KOJI JE PRESTAO DA PRIČA

  1. Teodor Makinarov каже:

    Čovek mora veoma mnogo da govori pre no što ućuti.

    Fung Ju-Lan

  2. sanjaradeka каже:

    Lijepo napisano, mudro i poučno…👏👏

  3. myrelar каже:

    Sve „revolucionari“ u penziji. Što nije s 40 prestao pričati? Eeeeee, treba imati m…

  4. Bratislav каже:

    Xaxa dobra si, bravo za komentar, veliki pozdrav i hvala replici 😎

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s