O OHOLOSTI
Od svega što postoji na četiri strane sveta šta nas, kao ljude smrtne, može učiniti oholim osim gluposti i demonske obmane? Nismo li goli i jadni došli u ovaj svet, i nećemi li takvi iz njega izaći? Sve što imamo nismo li pozajmili, i nećemo li smrću sve morati povratiti? Ah, koliko je puta ovo rečeno. Ništa ne donosimo u ovaj svet, dakle ne možemo ništa ni odneti ( I Tim. 6.7) govori premudri apostol. I kada Bogu žrtvu prinosimo, prost hleb i prosto vino, mi govorimo: Tvoja od Tvojih Tebi prinosimo! jer ništa u svetu mi nemamo svoje, ni mrvu hleba, ni kap vina – ništa što od Boga nije. U istinu, oholost je kći gluposti, kći uma pomračena, rođena iz zle veze s demonima.
Oholost je širok prozor, kroz koji brzo izvetre sve naše zasluge i sva dobra dela. Ništa nas ne čini pred ljudima tako praznim ni pred Bogom tako nedostojnim kao oholost. Kad Gospod nije ohol, kako mi to da budemo? Ko bi imao više prava da bude ohol od Gospoda, koji svet stvori i koji ga svojom silom drži? I gle, On se ponizi do sluge, sluge celom svetu, do smrti, smrti na krstu!
O Gospode smerni, sagori u srcu našem đavolski usev oholosti ognjem Duha Tvog Svetog, i usadi u njega blagorodni usev smernosti i krotosti. Tebi slava i hvala uvek. Amin.
Literatura: Ohridski prolog Vladike Nikolaja
Prostor korisnika Bratislav 