ČAJ

Predlažem vam da odmah, ali odmah kada se probudite skuvate čaj, za vaše dobro. Neka to bude ritual da zaboravite šta ste sanjali, za vaše dobro. Evo u mom slučaju, bežim od snova kao đavo od krsta, uvijam se kao mršava vidra, migoljim, hvatam grozničavo koščatim prstima kratke trenutke, nazovi realnosti i tako zatrpavam snove. Uvek mi uspeva, mislim da je tajna u ritualu kuvanja čaja, kasnije će te bolje razumeti, malo strpljenja. Srećan sam zbog toga što nijedan san nisam zapamtio, a ko za inat svake noći sanjam, zato svakog jutra kuvam čaj. Reći ću vam u poverenju, jer znam da to nikome nećete reći, zbog čega sve to radim. Radim to iz straha, strah me je da možda saznam da uvek sanjam jedan te isti san. Same sadržine sna se ne sećam, ali osećam njegovu realnost u kostima, realnost do bola, zato ga se i plašim, nemam snage da živim dva života. Dosta mi je i ovaj jedan život gde je gore nebo visoko, dole zemlja tvrda i ja u sredini.

Nisu svi snovi tako strašni, pronašao sam, a to isto nemojte nikome reći, molim vas, snove koje sanjam po svojoj volji, mnogo su bolji od onih koji dođu, pitaj boga odakle i od koga. Pre neki dan u jednom takvom izmišljenom snu sam čuo – Misliš da me sanjaš. Pronašla me je u tuđem snu, nisam odgovorio ništa, ne sećam se da sam u tim izmišljenim snovima ikada pričao, nisam siguran da je to uopšte moguće. Komunikacija je dosta jednostavnija jer je sve u trenutku jasno, pa i to da sam uhvaćen, svojevoljno priznajem, u tuđem snu. Svoje izmišljane snove čuvam u svojoj izmišljenoj zemlji koju sam stvorio svojom voljom vrlo realno, liči na ogromnu dinu peska gde je svako zrno jedan san. Bez tog jednog zrna peska, sna kojeg sam danas odsanjao svojom voljom, ništa drugo ne bi moglo da održi tu ogromnu dinu peska i vetar sudbine bi je lako oduvao i tako život pretvorio u prašinu. Sećanja su nam jedino što imamo, vremenom sećanja izmišljenih snova potiskuju sećanja iz života koji mislimo da smo proživeli. Pomislim da nisam morao realno ni da postojim i da bi mi dovoljno bilo postojanje sa sećanjem koje sam izmislio.

• Da li si poludeo?
• Da, to bi bio spas, možda će me neko od vas, ljubitelja realizma to upitati.                        
• Jadan dobar prijatelj, samouki filozof, brat po alkoholizmu je definisao nas kao dlakava, guzata stvorenja koja su zajahala grumen zemlje i jure kroz prazninu virtuelne vasione. Simpatična konstatacija. Hajde dok ovako jurimo kroz vakum, dolazeći iz ničega i idući prema ničemu da se malo zabavimo jer kako stvari stoje to će da potraje malo duže. Dajte hleba i igara, dajte da zaželim razlog da se ponovo rodim. Zbog toga predlažem vrlo jednostavan recept. Svet oko nas se neprekidno menja, to je neminovnost, jedino što je sigurno u ovom svetu je to da će promene da se dogode, i to je dobro. Život je oduvek bio sastavljen od malih i velikih čuda zbog toga je potrebno da svako od vas pronađe jedno crveno dugme na kome piše iznenađenje, pronađite ga i pritisnite. Važno je uvek pokušavati, padati, ustajati i nastavljati napred.
• Budim se i odmah kuvam čaj, iako to radim već pedeset godina čaj koji skuvam nikada nije isti, zato je život divan, razumete.