ZNAKOVI I DAROVI


Ne vredi računati, meriti svoj udeo u onome što radiš, ima to ko da meri i ceni, to nije problem, ne bavi se tuđim poslom, bavi se samo sa sobom i ono što je najbitnije, učini uvek ono najbolje što možeš, ostalo nije tvoja briga. Princip je jednostavan, to je odavno utvrđeno, nisam bio tako pametan da to izmislim, jednostavno to postoji kao što postoji noć i dan, kao nebo i zemlja. Isuviše je jednostavno da ne bi bilo istinito, to je tako, kvalitet tvog života odgovara kvalitetu tvog doprinosa svetu oko tebe. A da li mi to znamo, da li nam je to svakodnevno u pameti, da li se toga pridržavamo, da li uopšte verujemo u to, ili mislimo da je ovaj svet stvoren samo za naše prohteve i želje, da što više prigrabimo za sebe, da preko tuđih leševa gazimo da bi ostvarili svoje ciljeve. Iskušenja su nekada velika, ali kazna je još veća, ne zaboravi to, imao je običaj da govori Učitelj i ispričao nam jednu običnu priču koja u sebi ima jednu malu ali vrlo bitnu tajnu, rekao nam je da pažljivo slušamo, a ja ću sada sa vama da je podelim.
Elem, Učitelj se uvek budio pre svanuća, voleo je da priušti sebi rađanje Sunca, rađanje novog dana koji se više nikada neće ponoviti. Izlazak Sunca je posmatrao sa terase hrama koji je bio okrenut prema istoku i dalekim horizontima. Tog jutra kada priča i počinje, Sunce se postepeno pojavljivalo iza planina na horizontu a tada je kao mala senka proletela ptica negde u daljini i za jedan tren narušila harmoniju. To je Učitelj primetio, na trenutak su se obrve sastavile, kao da je samo kratko procenjivao šta to može da znači a zatim na uglu usana se pojavi blagi nagoveštaj smeška. Tog dana, negde oko podne, dok smo bili u dubokoj meditaciji zadatih mantri, ne znamo odakle, pojavilo se u krugu, između nas, jedno malo mače. Prvo ga je primetio Učitelj kroz spuštene kapke na očima, koje su jedva vidljivo zaigrale kao i ivica usana, samo toliko. Mače je odmah postalo miljenik naše zajednice i naročito Učitelja. Nosio ga je uvek sa sobom a ono uživalo. Dok smo radili duhovne vežbe u dubokoj koncentraciji mače nam se željno igre, penjalo po leđima, osećali smo te, tao igla oštre kandže, ali niko nije reagovao, a na Učiteljevom, kao kamen licu, samo bi zaigrao nagoveštaj osmeha. Mače je odraslo u našoj zajednici a okolni meštani misleći da je to tajna duhovnog razvoja nabavljali su mačke i čuvali ih. Međutim posle nekog vremena, kao što se iznenada pojavila, tako je iznenada i nestala. Učitelj je nije tražio a mi nismo smeli da pitamo, niti da komentarišemo.
Učitelj nije rekao koja se to tajna krije u ovoj naizgled običnoj priči, rekao je da svako od nas mora da je pronađe, nikome da je ne ispriča i zadrži samo za sebe. Ako vi pronađete tajnu, ove naizgled obične, svakodnevne priče, neka vam ona bude putokaz da ste na dobrom i pravom putu.

Овај унос је објављен под Knjige. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s