ADAM U KUĆI POD OBLACIMA

Bilo je kasno popodne kada je Adam parkirao svoj stari prašnjavi Ford i ostade još nekoliko trenutaka zamišljen u tišini posmatrajući paletu žuto zelenog preliva lišća šume u jesen. Put do kuće u planini pod oblacima je bio dug i pomalo zamoran, još više za stari Ford. Adam pomilova kožni volan, kao starog dobrog druga koji ga nikada nije ostavio na putu. Razmišljao je o prvom dolasku sa Evom na planinu, rekla da bi volela da imaju kuću. Ostvarila je svoju želju nekoliko godina kasnije. Kuća je bila dobro očuvana, građena u planinskom stilu sa kosim krovom, malim potkrovljem ispod gde je bila spavaća soba i udobnim, toplim prizemljem sa kaminom. Terasa je bila odlučujući detalj, odatle se pružao pogled od milion dolara, nepregledno prostranstvo planinskih venaca nizao se u nedogled, svaki za nijansu svetliji tako da se nije moglo tačno utvrditi gde se završavaju planine a gde počinje nebo. Pored kuće je prolazio put do malog sela na zaravni, prodavnice mešovite robe i lokalne gostionice gde je Eva volela da ruča domaću pileću supu, krompir sa povrćem iz rerne i meso sa prelivom od šumskih pečuraka. Odmah su dali naziv, kuća pod oblacima. Eva je imala obaveze oko promocije nove knjige, tako da je Adam ovoga puta do kuće pod oblacima došao sam. Očekivao je dolazak Eve tek kroz nekoliko dana kada je je trebalo da je sačeka na autobuskoj stanici u podnožju planine. Svoj dolazak će da najavi telefonom, ali ovde na planini ponekad je bilo problema sa signalom mobilne telefonije, nekada ga je bilo, nekada nije. Adam je planirao da vreme do dolaska Eve iskoristi za odmor kao i da popravi krov pre nego počnu snegovi.

Dok je iz starog Forda vadio stvari i alat video je da se putem približava brkati komšija u lovačkom odelu i šeširom ukrašenim šarenim perjem, neke verovatno ubijene ptice. Adam nije voleo lov i to ubijanje životinja bilo mu je mrsko, lovce je smatrao isto kao i ubice, a ubice nije voleo,  zato je samo na pozdrav odmahnuo rukom i sa stvarima požurio u kuću. Jesenji dani na planini su kratki a noći hladne, nije bilo vremena za prazne razgovore. Adam je rutinski spakovao stvari i skuvao čaj. Pogled zadrža na slici pored sofe, Eva na terasi i pogled od milion dolara i  zaspao je ne sačekavši da se čaj ohladi. Adam se ne seća kada je poslednji put tako lepo spavao i to na sofi, nije želeo da spava sam u velikom krevetu u potkrovlju, delovalo je prazno. Probudio se odmoran i raspoložen, tada se seti da nije javio Evi da je stigao do kuće pod oblacima, uključi telefon ali signala nije bilo, pokušaće kasnije. Za doručak je zagrejao tost, maslac kao i domaći džem koji je Eva napravila letos od šumskih plodova, dok je pravio nes kafu posmatrao je kroz prozor dvorište prekriveno lišćem i razmišljao da to prvo pokupi. Skupljanje lišće se odužilo, pravio je česte pauze, očigledno nije više u nekoj fizičkoj formi, ni sam ne zna kako je vreme proletelo i bilo je  već popodne i da ništa nije ručao, jesenji dani na planini su kratki i začas sunce zađe za planinu. Na brzinu je presvukao odelo i krenuo put sela. Na putu u susret je išao brkati komšija u lovačkom odelu sa šeširom ukrašenim perjem neke verovatno ubijene ptice. Susret je bio neizbežan ali Adam učini sve da razgovor što pre završi, nikako mu nije bilo jasno kako sada za dva dana, dva puta se sretne sa komšijom koga nije pre toga viđao godinama. U gostionici je bilo malo gostiju, većinom nepoznatih starijih ljudi koji su tiho međusobno razgovarali. Pileća supa, krompir sa povrćem i šnicla sa prelivom od šumskih pečuraka bili su odlični kao i uvek, to je i rekao starom kuvaru koga takođe ranije nije viđao. Po povratku u kuću pod oblacima Adam je brzo zaspao na sofi, poslednje čega se seća bilo je to da je pogledao sliku na zidu. Činilo se da tu iza slike kao da je Eva, iza prozora. Probudio se tek sutradan pre podne, ovde u kuću pod oblacima spava se kao nikada do sada, pomisli Adam dok je spremao tost, maslac i topli nes. Danas ga je čekalo puno posla i nije znao od čega da počne, prvo je hteo da pozove Evu ali opet nije bilo signala. Adam izađe na terasu i iznenadi ga da je dvorište opet puno opalog lišća. Mora prvo to da završi posle će da popravi krov i to je to za danas, Adam dohvati alat i poče da skuplja lišće. Tek kasno popodne obavi još neke sitne radove u kući, popravku krova ostavi za sutra, razmišljao je da nakon toga svo ostalo vreme do dolaska Eve ima da odmara na terasi u pogledu od milion dolara. Brzo se presvuče i ode u gostionicu, na putu se opet susreo sa komšijom, ponovi istu priču od juče i nastavi dalje. Narednog jutra se probudi opet kasno, baš lepo je spavao, kao nikada do tada, dok je pripremao doručak nasluti sa smeškom da će dvorište opet biti puno opalog lišća. Duvao je jak jesenji vetar i donosio lišće iz šume tako da Adam posle nekog vremena prekide uzaludan posao i sede na terasu da uživa u pogledu od milion dolara. Sa smeškom čoveka koji je napravio pravi izbor, pomisli on ili ona, što više nije ni bilo bitno, seti se Evine upornosti da kupi kuću pod oblacima, opet nije bilo signala i Adam je zaspao u stolici za ljuljanje. Probudi ga poznati glas, brkati komšije se vraćao iz gostionice. Adam samo pozdravi rukom i uđe u kuću, radije je voleo da se seća svakog trenutka koji je sa Evom proveo u kući pod oblacima, mrzelo ga je da danas popravi krov, sutra je novi dan, ima vremena za sve tako je pomislio i utonuo u san. Mora da je bilo već uveliko pre podne narednog dana kada su Adama probudili glasovi u dvorištu, brzo je došao do prozora i video čoveka u odelu kako fotografiše kuću, delovao je kao prodavac nekretnina, još neko je bio u dvorištu, osećao je to, zatim se sa druge strane ispred prozora pojavi Eva, nije mogao da veruje, nekako je delovala starije, čuo je jasno njene reči: „ Molim vas sve snimite za oglas, ja ne mogu unutra da ulazim, znate uspomene, moj suprug je pao sa krova te kuće i poginuo.“ I nastavi dalje kroz dvorište, dok se gubila u magli čuo je samo beskonačno lišće po kojem je hodala.