ŽUTA MRŠAVA MAČKA I GORŠTAK SA CRVENIM OBRAZIMA

Uopšte nisam siguran šta mačke vide dok me gledaj ili gledaju uopšte, onako kao da skeniraju. Čini mi se da vide nešto nešto drugo, gotovo sam u to ubeđen, zato razmišljam o njihovim reakcijama, možda zato što ih poštujem, imaju karakter, cenim njihove prohteve i družimo se svakog dana ali ipak nikada nisam siguran, ili skoro siguran kako će da postupe. A ona je kao mačka, žuta gladna mačka, sa dugim tankim nogama nasađenim na još mršavije telo ali imala je oči mačke, znao sam odmah da vide nešto drugo. Bilo je to pre nego što sam onom kretenu rekao da vrati na svoje mesto to što je ukrao, sav se zacrveneo, onako kako znaju da se zacrvene gorštaci čiji obrazi imaju genetski višak kiseonika koji se u ne objašnjivim hemijskim razlozima pretvara u crvenu boju na obrazima. Došao je iz nekih pasivnih planinskih krajeva sa juga i bio očigledno uhvaćen sa prstom u tegli meda koji nije njegov. Kao što ta žuta gladna mačka nije bila namenjena meni, a mogla je da bude i da zapara ko žilet kandžama da gola glatka koža se raspara i tanka krivudava crta našara leđa, tako ni taj med nije bio namenjen njemu. Osećao sam da to sa žutom gladnom mačkom ne miriše na dobro, ali on nije osetio da to sa medom ne miriše takođe na ništa dobro, zato sam morao da mu to kažem. Ali taj tupavi gorštak sa crvenim obrazima je i dalje mislio da nije lopov, da dan nije dan, nego da je noć. Nisam mogao da dopustim da me taj kreten ubedi da je dan u stvari noć, to me je još više iznerviralo a gorštak je teško prihvatao činjenicu da je lopov. Ustvari nisam mu rekao da je lopov, zato što sam uvek bio fini čovek koji drži do kulture izražavanja i korektnih međuljudskih odnosa, bar dok mi ne pukne film pa ga klepim po glavi nekim predmetom, zato sam mu lepo rekao da to što je uzeo vrati tamo odakle je uzeo. Nije to zaboravio ni posle toliko godina kada smo se sreli slučajno na ulici, jedan na jedan. Nisam tada srećom bio pijan kao kada sam odlučio posle dosta godina da pozovem tu žutu gladnu mačku, kaže kod kuće sam dođi, i odem. Zateknem mačiće u sobi, nastavili smo da pijemo i pričamo neke gluposti, mačići su nas gledali i ko zna šta su videli, razumeo sam to i pijan. Više je nikada nisam video. Kao ni onog kretena sa crvenim obrazima koji je na ulici počeo da me ubeđuje da nije lopov, bio je spreman da me pretuče i tako dokaže da nije lopov, osetio sam to i taman razmišljao da ga prvi udarim u glavu jer je gorštak bio jači a tuču većinom dobija onaj ko prvi udari, samo ako dobro pogodi. Tada pametni genije sa crvenim obrazima predloži perfidniju varijantu osvete sa šamanskom konotacijom. Kako smo bili ispred crkve pozvao me je da uđemo unutra i da će da mi upali sveću naopačke što je valjda predstavljao neki šamanski obred u njegovoj planinskoj postojbini. To me obradovalo, ali nisam hteo da primeti, kao nerado sam pošao, samo da ga otkačim što pre, tako smo ušli u prostoriju pored crkve koja je namenjena za paljenje sveća. Ne znam šta je on pričao, nije me interesovalo upalio sam nekoliko sveća za zdravlje najmilijih, kao što sam oduvek činio kada sam retko išao u crkvu i krenusmo prema izlazu, već je bio sumrak tople letnje noći. Tada sam na trenutak video krajičkom oka dva mračna lika kako sa leđa zaustavljaju glupana sa crvenim obrazima držeći ga za lakat. Produžio sam dalje ne okrećući se da vidim šta je bilo, nije me interesovalo, on nije bio deo moje priče, samo je pokušao da to postane. Prolete mi kroz glavu da su ga sigurno videli na kamerama da izvodi neki šamanski ritual a to je verovatno u crkvama zabranjeno. Ni njega nikada više nisam video u životu kao ni onog čoveka koji je voleo žene sa malo krivim i čupavim nogama, ali to je već neka druga priča koja nema veze sa mačkama. Čudni su putevi Gospodnji.