O POTREBNOJ OPREZNOSTI ONIH KOJI MISLE DA SU SIGURNI
Koji misli da stoji neka se čuva da ne padne (1 Kor. 10, 12)
Apostol, koji daje ovakav savet, prevashodno je poznavao prirodu ljudsku i svu nemoć njenu. Dan za danom potvrđuje to iskustvo, da tek što se čovek ispravio iz blata grehovnog, a već ponovo giba se i pada. Tek što se izlečio od poroka srebroljublja, a već pada u porok slavoljublja. Ili, tek što je otvorio ruku da pomogne bedna čoveka, a gordost ga obara na drugu stranu. Ili, tek što se malo primakao molitvi, a on otvara širom usta svoja da ruži one koji se još nisu molitvi privikli. Ili, tek što je osetio, da ga Duh Božji rukovodi na put spasenja, a on se odmah nameće za učitelja celom svetu, dok, avaj, time sasvim ne otera Duh od sebe.
Kada je Gospod predskazivao učenicima, da će Ga se svi oni odreći, tada je Petar, samouveren u postojanstvo svoje, uzviknuo: Ako se i svi sablazne ali ja neću. Videći mu samo srce, i videći ga već pala u gordost Gospod mu odgovori: noćas dok petao ne zapeva tri puta ćeš me se odrći! Pa kad se ovakav pad desio s apostolom u neposrednoj blizini Gospoda, kako s nama da se ne desi? Zato, braćo, kad se dignemo i povratimo od nekog greha, i stanemo uspravno, treba to da pripisujemo sili i milosti Božjoj a ne sebi; i treba de se dobro obaziremo, i čuvamo, i Bogu molimo, da opet ne padnemo bilo na jednu stranu, bilo na drugu, no da hodamo pravo putem Gospodnjim.
Gospode svevideći, pomozi nam, da se uspravimo Duhom k Tebi; i kad se uspravimo, podrži nas, da više ne padamo. Tebi slava i hvala zauvek. Amin.
VLADIKA NIKOLAJ
OHRIDSKI PROLOG
Prostor korisnika Bratislav 